Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 6б права осталих држава. II, кад се рекне да су апсолутна права једне државе прпродна, неотуђива, не треба да се иретерује с тим. У данашње доба нема те државе која би могла опстати усамљена. Шта внше видимо да и државе, које су некад биле ограђене кинеским зидовима, руше оио што се некад сматрало као спасоносно средство за њихово одржање, и упуштају се у најразноврснпје односе чак и са државама најудаљенијим. Реке, мора и брда, која су некад била сматрана за благодет по државу која их имала, као одбрандбена средства, данас, при измењеним приликама, сачувала су ипак свој значај, али су добили дијаментрално супротну улогу. Данас она више и не слуте да спрече упадања пљачкашких народа, но доприносе зближавању и појачавању пријатељскпх односа. Саобраћајна су средства, у данашње доба, заузела таке размере н с дана у дан иду тако далеко да теже да створе од земаљског шара светску пијацу. Силом овог непрестаног додира поједине државе, да би могле живетн у хармонији са осталима, морале су се одрећи свог егоизма. Свако основно право једне државе представља данас п основну дужност од друге. Право и дужност долазе наизменце једно за другим. С правом које једна држава присваја, тесно је скопчана и дужност с њене стране; и све што држи да је у праву да захтева од других, мора и она са своје стране њима прпзнатн то исто. „Граница—каже: Калво (Г)гоИ т1егпаС I. р. 265) — пндивидуалнога права зауставља се пред заједнпчким илн општим правом узајамне независности, и свака држава, која би се усуднла да пређе ову препону, биће с правом изложена да буде сматрана као нарушилац јавнога мира.“ На основу права независности или слободе, држава има могућности да може намирити своје потребе по свом нахођењу на начин најпробптачнији по њу. Она има право да сама регулисава све што се односи на њен живот: да да себи устав или закон, који нађе за сходно, према својим приликама; да уредп своју унутрашњу управу или да избере свога владаоца по својој слободној вољи; и да одбије сваки страни утицај, који би хтео да јој се меша у њене домаће послове. Овако је правило, у теорији бар, али се у пракси, кад се стане примењивати долазп до тога, да се оно не може извести доследно до краја и настаје потреба да се оно понекад мимоиђе. Отуда питање: хоће ли се и може допустити ово што се дешава у пракси? Има ли каква основа у самом ираву, или га треба, као противно теоДело књ. 30. 5