Delo

66 Д Е Л 0 рији, искључити из правне областп. На ово питање тешко је одмах дати позитиван или пегативан одговор. Већина писаца, који су за теоријско правило, принуђени су да одступе од свога начела и, под видом изузетака, да признају извесне случајеве у којима правило губи своју вредност. Тако ћемо видети да многи писци, премда у облику нзузетака, донуштају мешање у послове једне државе; другим речима признају интервенцију, о којој је овде говор. ТЕОРИЈСКН ДЕО 1 ^ратан историјски прегиед Да видимо на првом месту шта је интервенцнја. Интервенција је нарушавање аттсолутнога илн ос-новнога права независности државе, права да држава сама одређу.је своју судбину, мешањем друге у њене унутрашње послове или спољне односе против њене воље. Питање о интервенцији претпоставља суверене државе, оне које не зависе ни од кога, пошто само овима ирннада право независностп које интервенција има на оку. Разни писци и иублицисте, који су ово питање расправљали, а има их — рекосмо раније — много, ннсу се могли сложити односно његове природе. Према особинама које му приписују, они су ирема њему различнто расположенн, мање или више непријатељски. Нема скоро ни два писца, којн су се при расправи тога могли сложити. Различитост ова тера дотле, да ионекад они, премда им је полазна тачка иста, долазе до закључака тако разноврсних да је апсолутно немогућно по њима ознатип да им је и предмет био исти. Али и ако постоји велика противречност међу разним писцпма и државницима у овом нитању, ипак се они могу поделити у две груне противположене: на оне који допуштају и оне који не допуштају интервенцију, подељени су, тако рећи, у два непријатељска логора, који воде заоштрену борбу, чији је исход, према приликама, повољан час једним час другим. Стога је изучавање питања о интервенцији