Delo

68 Д Е Л 0 „Да би иредупредили — говораху савезници — неизбројна зла, која су могла наступити у Француској, Европи н целом човечанству, од кобног духа опште непослушности, преврата свих власти, разузданости п анархије.“ „Угушити анархију у Француској, повратити у тој цељи закониту владу на основима монархијскога облика, и осигурати преко ње остале државе од напада и покушаја за распаљивање пожара од једне френетичне групе,“ требало је да буде задатак савезника (НоНгепбогЈ', НапсПшсћ ћез Уб1кеггесћ(8). Од тога момента па све до 1815 године Француска је била ноприште дугачке серије интервенција од стране савезних дворова. То је стање престало тек протеривањем Наполеоновнм и у удаљењем Бонанартове породице за навек од царског престола Француске. Најзад савезници, уморни од дуге борбе, састају се да утврде, једном за навек, своје држање према народпма који би следовали француском примеру. То је фамознп савез четири суверена познат под именом „Свете Алијанције, којој се доцније прпдружила и Француска. Али кулминативну је тачку постнгао овај принцнн у конгресу /Бубљанском и Веронском, који су били сазвани поводом револуција у Шпанијн и Напуљу. Тада је тек интервенција нодигнута на степен међународнога правила, које је имало цнљ да нотчини јогунасте народе власти његових легитимних суверена. Али сви напори европских династа, да зауздају свет, остали су без резултата; п видимо да су се владаоци, који су бнлн нрогласилн над Боноиарата са француског престола за навек, при доласку Луја Филипа на француски краљевски престо, задовољили покушајем да сачувају само своја стечена права. Шестога августа 1880 године, ириликом пада раг ехсеНепсе легитимнога краља, Карла X, кнез Метерних и гроф Неселрод потписали су карлсбадски аганжман, ио коме су усвајали, као опште начело њиховог држања према Француској: „да се никако не мешају у унутрашње француске распре, али такође да не допусте, с друге стране, фрапцуској влади да нанесе ма каку повреду материјалним интересима општих трансакција, нити унутрашњем миру разних евронских дрдржава.“ Исти кнез, који је сачињавао душу алијанције, убеђен да се узалудно напрезао да стане на пут природном напретку, писао је Неселроду: „Моје је најтајније уверење у осталом то: да се стара Европа налази на почетку свога краја. Решен да