Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА V МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 69 погинем с њом умећу да извршим своју дужност.и Али, на жалост, кад су бурни таласи принципа националитета толико нарасли, да су запљускивали праг његове куће; кад су се 1848 године Мађари побунили противу хабзбуршке династије, кнез ветеран, изневерио је своју дужност и поднео је оставку на министарско звање, 13 марта исте године. Он је последњи шампион принцппа усвојених у конгресима у Тропави, Љубљани и Верони. С правом му је 4 аирила 1848 год. писао Цар Никола: „Видимо да ишчезавају заједно с Вама читав један систем односа, идеја, интереса и заједничких акција. У новој фази у коју улази аустријска морархија, биће веома тешко да се пронађе другикоји модус, мау ком облику, који би био истога ступња, уз пркос добрим намерамаобеју влада.“ II заиста то је крај низа интервенција,које су почивале на разлозимаусвојеннм одСвете Алијанције. Може се тврдити с поуздањем да је руска интервенција у Аустрији била печат свима које су имале сврхуда сачувају крунине повластице. Интервенције, које су се збиле доцније у Европи, нарочио у Турској, носе сасвим други карактер. Оне више одговарају иринципима међународнога права, те су их и њихови најнепомирљивији противници морали признати као правпчне. В. Неинтервенцп.ј а. — Пошто је већина интервенција, извршених до половине прошлога века, имала циљ да послужи искључиво интересима онога који је интервенисао, а то је обично био јачи, државе у којпма се интервенисало морале су претрпети много што шта, те су зарана биле принуђене потражити лека против тога. Носле дугих неуспешних ратова, помислише државници и управници земаља, које су понајвише патиле од интервенције, да су нашле правни основ којим ће моћи одржати своје отаџбине, а то је био принцип неинтервенције. Овај су после принцип, заинтересоване државе истицале увек, кад им је каква опасност претила од интервенције и њених присталица. Тако је Француска, у внше прилика, за време европских метежа, истакла неинтервенцију. У изјави међународног права од 1795 год. бејаше речено: „Сваки народ (држава) има право да уређује и да мења облнк владавине по свом нахођењу.“ „Један народ нема права да се меша у владавину другогаС Влада која је дошла после јулске револуције, говораше европскпм силама: „Представљам независну државу, која не подлежи вашој контроли. Да ли вам се допадају принципн по којнма се владамо илн пе, мало се нас тиче. Ви немате никако право да ме нападате“.