Delo

1ШТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 75 својине, колико иута није послужило као основ најразноврснијим злоупотребама? Хоћемо лп за тс порећи сопственику све што је с тим правом скопчано? То би значило као и збрисати правду што се бојимо шнканирања. Противници интервенције, В0ЈШћи протпв ње, греше се о правичност; они хоће да излече зло тиме што побијају последице а није нм ни мало стало до правих узрока. Они на пр. виде оружје које је произвело смрт, али не виде онога којп је њим руковао. Онп виде зло, које је то оружје учинило, али не могу нипошто да појме да нам то исто оружје може и корисно послужити, да њим спасимо свој живот. За злоупотребе, које су учињене интервенцијом, није она одговорна, јер је прави кривац сасвим други. То је што губе из вида присталице неинтервенцпје. Прави узрок разних злоупотреба јесу идеја, начин сватања права. Пребацује се светој Алијанцији да је била узрок што се разним интервенцијама стало на пут природном развитку народа; али зато немају право што осуђују ннтервенцију. Питервенцнја је била само срество које је у случају потребе, могло бити замењено другим каким. Прави узрок бејаше сасвим други: то беше идеја суверена о самима себи и погрешно схватање улоге коју је народ требао иматн при томе. Обратимо се само нринцу Метерниху, па ћемо се лако уверити да је тако. Ево што каже он у својој циркуларној ноти од 12 маја 1821 из Љубљане: „Корисне и нужне измене у законодавству н администрацији ноједииих држава треба да произлазе из слободне воље, из нромншљеног и расветљеног пмпулса оннх ко.је је Бог учинио одговорнима за власт. Све што излази изван ове линије води управо нереду, преврату, злу много већем и несноснијем од онога које намеравају да излечеА Прожмани том вечитом пстином они се нису нимало двоумили да је отворено и снажно прокламују: они су изјавилп да, пошто поштују право независности сваке законите владе, сматрају као ништавну и протпвну принципима који сачињавају јавно право Европе, сваку назови реформу, извршену побуном и отвореном силом. Према томе доследно својој изјави онп ноступише у догађајнма у Напуљу и у Пнјемонту (В1ип1зсћИ, ВгоП 1т1егпаПопа1 сосИПе, стр. 26). Треба бацитиједан поглед на акт Свете Алијанције, па ће се из стилизације његове видети шта је био узрок интервенцији. „Владаоци — стоји тамо — образујућп ову узвшнену унију, ималп су као свој главнп осиов своју