Delo

90 Д Е Л О — Немојте је ви опет тако застрашивати — окуни живо г-ђа Бигјелова. Тако је било очигледно да је Полањедком више стало било у том тренутку до детета, него до Марине, да је то чак н Завиловски нојмио. А што се тиче Марине, то је она знала још камо кад. Она је с тога издржала читаву борбу душевну са самом собом, али о том није говорпла никоме. А борба .је та била у толико тежа, у колпко је внше стање њена здравља доводило да раздражења, неспокојства н тужннх мисли. Она је нроживела многи тежак час, па је најзад рекла да мора бити тако као што је. Полањецки би се запрепастио био да му је ко рекао да је не воли, да је не дени толико, колико то она заслужује. Он је њу волео на свој начин, а у исто време је мислио да пм је сад обома једино стало до тог детета. Од прнроде жив и напрасит терао је понекад с том брпжљивошћу преко мере, алп то нпје сматрао за свој грех. А шта се може догађатп у Марпниној души, просто му није ни на ум падало. Њему се чинило: да је једна од првих њених дужности да му рађа децу, а да је отуда прнродна ствар што она то пспуњава. Бпо јој је за то захвалан и зампшљао је да старањем о детету тпм самим се н о њој стара, п то још као мало који муж. А кад би бно позван да правда садањи свој однос према својој жени, држао би тај однос као ствар на свом месту што њега сад њене чисто женске дражи не прпвлаче више онако као пре. Сваког дана бивала је све ружппја п каткад просто вређала је његов естетпчки укус, а он је држао да ће кријући то од ње и старајући се да јој укаже саучешће, бпти тако нежан, како само муж према жени може да буде. Она опет .је то осетила тако, као да се преварала у оном на што се највише надала. Осећала је да она сад долази на друго место, п да ће што даље све горе пћи. II покрај осећања према мужу, поред брпге која је већ почела помало тшптнти због тог новог госта у нрви мах јој се узбунп крв, и би јој жао. Али то није дуго трајало. Почела се с тим борити и ојачала је. Рекла је сама себи да ту нпје нико крнв, да је живот такав, п да то долазн само собом сасвим нриродно, што је све опет излпв воље Господње. После је ночела сама себе корети што је саможива, п сад је мучила та мисао. Да ли она пма нраво да мпслн о себн, а ие о њеиом Сташи н о детету? Шта се може