Delo

Кастели, и срце му живље закуца, кад п на њену лицу виде истннску радост. Г-ђа Анета, како је онако Бог дао жпву и разговорну одма отпоче: — Знате шта сам помислила: наша Линета тако воли браду, да сам помислнла да сте ви то навлаш изостали док вам не порасте брада. А њена Линета одговори. Не, не, останите онаквнм, каквим сте били кад смо се упознали. У том госиодин Основски се наже над Завиловским и рече онако поуздано, како то чини човек добра васпитања, који одмах уме сваку ствар да мете на њено право место. — А, одиста се крио господин Игњат? Алијаимам један начин за њега: нека га Линета отпочне сликати, па онда мора долазити сваки дан. Г-ђа Основска пљесну длановима: — Ала је овај Јузјо паметан, да се просто човек зачуди! А њему се зажарише образи, што је учинио нешто што се допало његовој жени, и понови: — Је ли? Сасвим, драга Ането, сасвим. — Ја сам већ тако нешто смишљала — одговори меким гласом Кастели, — али сам се бојала. — Како наредите — одговори Завиловски. — Сад је дан тако дуг. Могли би у четири часа по подне, после господина Коповскога. У осталом за неколико дана довршићу и тога несноснога Коповскога. — Знате шта је причала о Коповском — пође госпођа Броничова. Но госпођица Кастели не допусти јој ннкако да то каже. То омете и нан Плавицки, који баш у тај мах уђе и поквари друштво. Он беше просто иоманитао за Анетом, пошто се познао с њом код Марине, п то је признавао отворено, а она је опет кокетовала с њим немплосрдно, на велику забаву и своју н своје околине. Изволте, тата, овде до мене — рече г-ђа Основска биће нам обома пријатније је ли? Као у рају, као у рају! — одговори пан Плавицки луп•карајућн се задовољно по колену и облизујућн усне. Завиловски седе до госпођнце Кастели и рече: