Delo

140 Д Е Л 0 иослове оваке врсте. Ми за сад указујемо само на тај Факат да писац у овом спису јасно истиче да Је интервенција Европе у стварима Турске царевпне већ постала опште правпло и ако раније није био тих погледа.1 Даље, у овом сиису нисцу је постало јасио да тако звано иитање о рсФормама у Маћедонији највише иде у ирилог аустријских освајачких планова и да се баш тим питањем Аустрија необично користи кад год јој се покаже прилика да зајази своју ,ненаситу халапљивост“. Очсвндно, да г. Кумануди мора данас имати друкчије мњење и о томе шта значи „интегрално извршење берлинског уговора“, о коме .је он нсдавно у једном дневном дисту писао обслодањујући такво пепознавање нредмета, даједовољно овде само подсетити на ту ствар. Исто тако му је, без сумњс, данас јасно и то да се само данашњој актнвној улози Русијс у Источном питању има приписати што Аустрија ппје већ до сад Фактички направила од новопазарског саеџака оно исто што и од Босне и Херцеговине. Колико разумевање у све ове ствари уноси писац ове књизшце, најбоље сведочи Факат да је он у једном ранијем послу свом с нуно озбиљностн тврдио: да је за нао Србе у Маћедопнји и Старој Србији .од на.јвећег значаја, чак корисније и хитније него свака друга реФОрма", да се наша пародност призна и изједначи с осталим!'1 2 Међутим, као што је познато, поред све важности, коју та тековина за нас има, данас, кад је она ностала свршен чин, види се да њен значај далеко заостаје од значаја, који имају друге мере и други захтеви, п. пр. питање о црквеној хијерархији! Недовољно проучавање таквих нитања и псјасни појмови о другим, сродним, били су узрок, те је и овај поглед на улогу Русије и Аустрије у Источпом питању испао пун контрадикција, иразан и без оригиналности. Највећу још оригиналност у овом иослу представља јсдно пишчево тврђење да ћс због крваве драме, која се дапас одиграва у Маћедонији, „и Европу и нас, нарочито нас, историја строго судити за равнодушност, коју показујемо.“ „Ми ћемо моратп, вели даље писац (стр. 4.) пред иеторијом одговарати што смо доиустили(!), не учинивши ни једнога покрета, да се уништи, да се сатре до последњег свог изданка иарод, који .је наш народ.“ Свакако, ма да је оргинално, ово тврђење је и нстачно и смешио. Оно локазује само то да се у нас прло често пишу списи, којн садрже само Фразе, н то гакве, које су често још и без смисла. Жалити је што се то мора рећи н о овом погледу на улогу Русије и Аустрије у Источпом питању... Фебруара 1904. Београд. Проф. Ал. Станојевић. 1 В. Срн. Књнж. Г.тасн. од 1. јап. 1903., где он одсудпо сумња у то: да је то пнтање и теорпјскн п практичкп решено на штету Турске царевппе. 2 На истом месту.