Delo

142 Д Е Л 0 циопе ливије п иоједине тачке, „које еу предузеле главпп део оне улоге која је услед географскога положаја поједиппм областима намењена*. Нарочнто су нстакнуте природне удољине, за које су везане главне комунпкацпје, ради тога су те удољипе па ова културпа и историјска кретања. па формпрање држава и па распоред народа, Те тачке и линије посљедица су облика, разуђепости иолуострва и његових делова, а овп опет тектопских п оролепскпх ироцеса. Обележене су спољне везе и светскп значај географског цоложаја, обала и комупикацпја тпх земаља. Те су везе копцептрисапе у солунском заливу п дуж медовске прегибли. Моравско-вардардарска комупикацпја пресецајућп ио средини ове земље доводп њих. „затим средњу и западну Европу у најбољу везу с великим светскпм комуникацијама. особито суецком1'. Услед пластичких особипа и иромепа у комуникацијама Солуп је почео добпјати „пзузетан зпачај и екопомну превагу над • Цариградом". Ради таких спољних веза Македоппја поред Србије има највећу вредност па Б. Полуострву. Врло јакпм паучним аргументима иотврђују се граппце Старе Србије (које се у главпом поклаиају с косовскпм вилајетом) и Македоннје (која обухвата доњи и средњи слив Вардара, областп великих језера па 3, па II доппре до Струмс негде и до Мелте). Затим се расправл.а о вредиостп поједипих области у тим земљама. Г обзиро.м на положај, комуникације и иривредпо богаство пајвише истиче „цептрална облает" (између таорског теснаца и Ниша) и у њој „балкапско .језеро" у скоиско-ирешевској областн, „која обухвата крајеве од Прешева до таорске клнсуре и у којоЈ је Скопље градско среднштс". Важне су алп мање још п ове области: Косово, слив Струме са сереском котлином. велешко-штнпска област, Бптол. п Новопазарски Сапџак (нарочнте политичке важности). Затпм се приказују комуиикације и везе „балканског језгра" са Србијом и Бугарском. По тим везама Србнја може јаче утицатн и на то језгро и иа целу северну Македопију него Бугарска, То је у главном садржипа овога дела, иуног дубокпх п оштроумних опажања, много нових факата и погледа, који имају и велпку практпчпу вредност. Односи између Српства и Русије од N85.—1903. — Овако се зове књига, коју је паиисао некп Вукадпп С. Ђурковић „за поуку српскоме пароду". После једне скроз пеписмепе и ако иначе оправдане побуде, г. писац се нодухватио. да па 155 страпа (што у осталом пије мали иростор) изнесе све везе Српства са Руспјом од Растка Немањића па све до последњег догађаја са Дечапнма. Основпа мпсао, која се провлачи кроз целу ову књигу, јесте да покаже, како је српски народ од најстаријих времена иомагао руском пароду, како је чак „из Србије дошао пмпулс руском пационалпом п културном животу", и како је поврх свега тога руска политика немилосрдна спрам Срба. Истакнуту тему писац је претресао тако паивпо н једпострано, даје само дао доказа о своме великоме неразумевању овога питања и солидпом незнању познатога исторпског материјала за псто. Мак и онде, где би ипаче имао ирава, он није успео да стварпим доказима ноткреии своје мишљење. Накарадан језик, којим је ово „дело" написапо, чпни те човек пнје у стању да га ирочпта до краја, н новрх свих његових субјективнпх интересаитности. Највећа и једина добра страна ове књиге јесте сама њепа идеја — да