Delo

Б Е Л Е III К Е 143 се расветле односи Русије са српским народом, — која је у овој оваквој књизи само настрадала. Да неразумевање и мешање у туђе послове мора увек горко да се свети, ова књига очигледно показује, па било то простом духовнику или духовном академику. Нова теорија о досељењу Срба на Балкансно полуострво. — У добро уређиваном месечном часопису за друштвени и духовни живот народа, РоНИвсћ Ап1ћгоро1о&18сћ е Кехие-у, који излази у Лајпцигу под уредништвом Рг. Лудвика Волтмаиа, у једноме од бројева за прошлу годпну изнео је проф. Бг. Лудвик Гумпловић једпу сасвпм нову и оригпналну теорпју о досељењу Срба и Хрвата у земље, где ови народи данас жпве. Изазван неириродпом мржњом и кобним аптагоппзмом, који пзмеђу ова два иста народа тако ревносно подстиче аустриска влада, згодно екснлоатпшући различност цркава, којима овп народи припадају, соцполог Гумпловпћ се подухватио да у корену иротумачи ову „разлику", која је у иеториском животу ова два народа сгворена, како он тачно закључује, само „иптересима двеју владавина“, које еу се међусобно бориле, н „интересима двеју цркава, које су се ревпосно труднле, да владавинске пнтересе употребе н па своју корпстЛ Прво п пајглавпије пптање, којеје у овоме послу имао да реиш, јесте пнтање о пореклу и досељењу овн\ народа из старе постојбине у нову. Констатујући познатн историскп факат, да у ср^мњем веку „сеобе народа" беху само премештања владајућих ратнпчких племена, Гумпловић, с правом, иребацује свима онпм исторпцпма, који мисле да су се опда чнтавн народп селили нз једних крајева у друге. Исто онако, како је постала већина европских држава у средњем веку — т. ј. завојевањем од једног туђег рагннчког племена —. мисли Гумнловпћ да су иостале и државе: сриска н хрватска. Он мислп, да су готски „господарп“ Беле Хрватске и Беле Србпје иосле два столећа владе у тим земљама над словенскпм становништвом били принуђенп да понуде своје ратничке услуге Византинцнма противу Авара. Као награду за то пмали су онп да задрже све словенске земље па Балкану, које освоје од Авара. Ове већ словенпзпране готске „господаре“ назпвалп су по њиховој земљи северно од Карпата Хрватима и Србима, па су исто пме пренелп и на оне земље п народе, које су ови освојили. Тако је Гумпловпћ схватио п објаснио позпату причу Копстантнна Норфпрогепита о овоме догађају. Као најбољи доказ овоме своме тврђењу он наводп доцппју социјалну организацпју српске п хрватске средњевековне државе. Из ове завојевачке класе, мисли он. даје постало племство у ондашњем српском друштву, а не да се је оно пздпференцпрало пеком еволуцпјом из хомогепог српског елемепта, како пак мпсле нашп данашњн нсторицп. Гумпловићева теорнја. и ако соцпологпја још нпје ни близу да решава иоједнпа пнтања аналогпјом и дедукцнјом, има у себи доста стварн. које човека натерују да мнслп баш о оним главним ироблемнма српеке псторпје. којп су још н данас у српској псторијографпјн као у неком ааеенку разннх знатнпх н незнатнпх владалаца н њпховпх ратова. илп чак и — разнпх жепа н деце. Већгаде гиг Поге уоп Макес1опЈеп ипс! АћзегћЈеп уоп ГгоГ 1)г. Кијо Абатоеје. Из БХХ1У. евееке „бег БепквећгИ1еи <1ег таНнчп. — ттилуњичг-шћа!-