Delo

144 Д Е Л 0 (Псћеп (Ла*?е Јог к. Акапенпе с1ег \\'1бм*п-НаГ1еп“ оштампан је рад г. 1)г. Луја Аламовића, професора ботапике па нашој Вслпкој Школи. У њему су приказане би.пке које су г. Адамовпћу послалп разнп скупљачп пз Макелоппје н Старе Србије. Овај рад могао је врло лепо Онтп објављеп п у нздањима Наше Академпје Наука. Нарочнто га ппје требало објављпватп у пздањпма бечке Академнје, јер је позпата она аустријска тежња. да опа сама п у паучном погледу експлоатпше Балканско Полуострво. ЧИТУ/ВА 4 Василиљ Васиљевић Верешчагин. Ако је пкад ма шта делом требало доказатп, то је занста учиппо колосалпп рускп народ у XIX веку. Та да лн је у онште бпло могућно датп бољег доказа словенске способностп за културу онпм заслепл.еним германскпм шовшшстима, који су дрско тврднлп, да Словенп нису способпп за културпп развнтак, бол.ег доказа, велпмо, од оног грапдиозпог полета п умпс н матерпјалне културе руског народа за последњих неколнко деценија? Данас већ нема нн једнога културног ноља, па које Русп не би могли да пставе читаве чете вредппх н способних радннка. ко.ји, с правом, могу статп у ред највећих европских мислплаца, научара а н хуманиста. Василиљ Васнљевић Верешчагпп. сликар. песнпк и философ, бно је .један од најбољнх фплософа — уметннка нашпх дана у целоме културпоме свету. 11 ако је био васпптап за војппка. ипак његов велики ум, његово пскрено срце п његова племеппта осећања морадоше се уздићи из загушљпве п пеправедне атмосфере свакпдашњосгп. Спремајућп се прво за рат п ратне нодвиге. он је из чпстог уверења постао п а.ј в е ћ п п р от п в п п к р а т а. Сматрајући — с правом — дајесамо она уметност права уметпост. која може верпо да пам преставп живот са свпма његовнм добрпм н рћавпм странама, Верешчагип је самим ратом пајбоље п најуспешнпје пропагпрао пдеје протпву рата. Љегове многобројпе слике, за које бп се с правом могло рећп да су рађене „соком жпваца његових“ оставпће захвалној будућности пајбољп сиомен о овоме њепом велпком поборппку. Пред крај свога. тако плодпог п кориспог, жпвота Верешчагнп је отпшао на руско-јапанско бојиште, да снпми још коју грозоту крвавога рата, да своме идеалу прппесе још ко.ју жртву. И запста, каква грандпозна трагеднја! У рату, са иропашћу „Петропавловска", завршпо је свој фпзпчки живот пајвећи иротпвник рата. Великоме уметнпку, философу п песнику — томе пскреном пијоперу ираведнијег живота п лепше будућности — са највећим ппјететом узвикујемо: „Слава тп, слава, Верешчагнпе“. ИСПРАВКА У чланку Г. В. Габенер и Ј. Ст. Поповић ноткрало се неколико погрешака, од којнх нарочито треба исправити: на стр. 403, у 9 реду оадо, место снев — став; на стр. 405, у реду 17 озго изоставити реч дао; па стр. 407 у 20 реду треба раставити: Гес1еги каиђ. Власпик и уредник Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка уд. бр. 17.). Доситијс Обрадовић — Шгампарпја Аце М. Станојевнћа (Маћсдоиска улша бр. 40)