Delo

150 Д Е Л 0 IV Ево саза, ево дефа, Ево прста вјепгги врло, Јоште само рујна вина Да загасим врело грло! Де дохвати пехар они II наточи у две чаше! Ходи, чедо, ближе мени, Нек нас мину жеље наше!. Дед наточи и наздрави, Да се чашам’ покуцамо, Ја ћу певат’, ти поиграј Лаком ногом тамо, амо! V Богате су жице танке Милозвучног саза мога, Бисера су сјајног пуне II алема свијетлога. Ал' док винца капљу слатку Бједна душа не испше, Дотле рука не умије Да тај дробни бисер ниже. На песмам' ми срце лежи, II најљепше, ствара, поје, Као славуј гласа имам То је старо својство моје. Ал' док винце не иокваси Осушепа грла мога, Дотле срце иемо ћути Иопут кама леденога