Delo

У ХАРАБАТУ 151 VI Кажу људи, слушао сам, Неизмерни да је севап: Макар прву чашу вина У механи попит’ у кап. Ја колико ја сам онда Добри дјела учинио, Кад ни једне нема чаше Да је у кап нисам иио! Често пута пехар цјели Ја искапим стојећ с' ногу, А у друштву јоште пјаном Сто чашица испит’ могу. Па још када нај засвира И затуже ћеманета, Онда никад жедне усни Не уклањам са бурета. VII Иди, нди, побожниче Кад те срце ћаби вуче! Пди, иди, нек ти шеик1 Преда рајске златне кључе! Алексинац Ти за скуте шеј'ка држи, Ја ћу свога Муган- пира, Да виднмо ко ће више Ужнватп рајског мнра. Авдо Карабегови^ 1 Шејик — чувар Мухамедова гроба. 2 Муган иир — Бахус.