Delo

Д Е Л 0 пана Коровина, Снмбиринина, и Ивана Горлицкога. На жалост крај стране је исцепан, баш на месту где је овначена година издања. Крај те књнге ја сам се одмарао од заморних описа поштованог Кемпфера и других ауторитета. Каква краткоћа! Каква добродушност! Какав ли језик? Не могу а да не поделим с вама насладу п ево дајем, с дипломатском тачношћу, неколике исппсе о Јанану п Јапанцима из ове књиге. „...остров Јабадија, о којем сказујет Птоломеј, јест онај, којега сад назпвају острово.м Нифон“. „...империја Јананска обретајесја сочпнена из многих острова, из којих њека могут бити и не острова, но полуострова“. „Компаннја Холандска во 1ндш восточној бјеху тада у таком великом благоденствију, у истини весма великом“. „Ма шта то било, воспитаније ли или њечто јестествено, тек жене су тамо (у Јанану) добре, жестоко вјерне и врло стидљиве". „Много имају Јапанци благосклоности ка отцам и матерам н тако умствују, да онај, којн у томе поползне, тога већ богови карају“. „Доходцп вељможа бивају од разног поизношенија земље, којом ко влада.. У њих земља много произноси жита, они ваде много злата и сребра, а прочн — мједи н олова...“ Тим тоном п таквим језиком написана је цела ова интересна књига, која је свакојако Телемахидина сувременица! Додијало ми је да записујем нмена сваком хокејнеу и тумачу што нам долазаше. Баба је долазио једнако и сваки пут је довозио са собом по каквог новог баниоса, свакојако пријатеља, који је желио да разгледа брод, топове дугачке четпри аршина, зрна велика као човечја глава; или да. чује музику, да види вежбање војнпка, њихову узбуну, трку на врху брода и маневре с једрплима. Једном су матрози пред њима марширалп. Јананцп су седели на петама н изненађено гледали како четири стотине људи сложно крећу своје пушке у рукама, као да су то пера, и ишли у ногу, уз музику, као једна одушевљена маса. Пред њима се возаху на шалупама, које, као птице с раширенпм крилима, клизаше по води, извриувши се скоро сасвим на бок. Јапанци су тпхо, са осмехом задовољства и чуђења, саонштавалп један другом своје напомене, па својем звучном језику. Некоји од њих, особито један тумач, по имепу, Наробајоси другн, младнћ од 25 годнна, који говори по мало енглески, са