Delo

ГОСПОДИН ПРО(|)ЕСОР 19 Знала је она добро, да је још лепа, да 'је управо' сада у оним годинама зреле женске лепоте, што се толико допада искусним мушкарцима. Дакако, морају само бити мало живљи и окретнији но тај њезин господин супруг, који седи по читав дан код писаћега стола у својој елегантној соби за рад — а уредила ју је наравно она, да развесели мужа — или кона по књижницама. У вече дубоко у ноћ размпшља он о старим иовељама, споменицнма, о гробовима и натписима. То је њој било увек тако омешно, а беспела је управо, кад јој је упрљао скупе наслоњаче столетном прашином са тих у пола већ трулих списа, које су довлачилп са свих страна као луди. Ах, али за то је њој ту синуо нов — друкчији појам о животу. Ту је владао живот великоградски са свима његовим красотама, живот пун чара, пун никада сите чежње, коју је могла обично и брзо да задовољи. А када није никако могла сама — један поглед, један стисак пријатељске деснице — један блесак њених ватрених очију — и немогућност бнла је крај толиких пријатеља њенога мужа у ње непозната реч. То је годило њеној гладној души, која је толике године уздпсала за свим тим у досадном славонском градићу са његовнм пургерима, тетама и пријама. Она није, разуме се, опажала све оне невоље, жалости п катастрофе, што су нензбежне носледице нревелнкога сјаја, а још уз то сјаја без икаквога ослонца. Она још чије видела душевно ништавило и трулеж друштва, за чијим је наручјем толико чезнула. Да је најзад и видела — зар се она бринула за то?! Зар је она имала времена за такве мнсли, кад јој је глава била пуна посета, дочекивања, поздрављања, тоалета н меначнпх обвеза, друштвених п нолитнчких обзира!? Она је знала, да ће битп позвана на сваку н најсјајнију забаву, па је то држала заслуженим одлпковањем свога мужа и своје лепоте. Морала је дакле п да покаже, да је свега тога однста и вредна. Догодпло се до душе једном, да је ннсу позвалн на неку сјајну игранку, јер је у одбору, којн је познвао званице, бно некн њезнн „непрнјатељ“. Он ју је волео иекада као ђак, али га је она разуме се одбила. Онда јој се оиет нриблпжпо у Загребу, али га ‘е одбила п сада, јер се иије хтела уиуштати у свакојака нознанства, која немају нн новаца нп уплива. Позивнпцу нпје добнла само услед забуне, алп то јој