Delo

18 Д Е Л 0 је молио за опроштење, што је до сада сумњао у њену моћ за изравнање те „ствари“. Опа се смепшла сва срећна. Дакле ииак једном почео је н он да увиђа, како би без ње нропао у животу, како бн оседели у том селу као и његов отац, да му нпје тако брижљнве супруге. Она је увек веровала у ту своју велику моћ, па се и надала, да ће успети. Први је успех био већ ту, а друго ће бити само њена брига. II У Загребу се отворише сви кругови, па и они највиши, где нема свакп приступа, пред уваженпм књижевником и одличним научником, јер је и опет цела критика као и строга стручна оцена хвалила његово најновије, управо епохално научно дело. Пздала га о своме трошку Југославенска Академија, а већ се говорпло, да ће изаћи и на другпм европским језицима. Сви су морали мнслити, да је његов премештај у главни град само мала награда за толнко доказано знање и за тако велики таленат, којим би се могао подичити сваки други и највећи народ. Суируга му је била још тако млада, тако свежа н пуначка, да су јој све госпође завиделе на лепоти. Он је се пак њоме јавно пред друговима хвалио, како је она мудра и опрезна жена, јер без ње не би знао шта да почне. Она га је, рече, бодрила да доврпш то своје дело, кад је често готово већ био малаксао. Сви књижевии листови донесбше његову слику, а половина мушкога Загреба отимала се за милост и наклоност младе госпође докторке, која се сада одевала увек врло елегантно. Постала је и председнпцом одбора госиођа у неком добротворпом друштву, чија је покровитељица бпла бароница а рођењем грофица, која је иначе врло опрезна у избору своје „околине“. Тако је она на нме крстнла све људе, са којима је долазила у ма какав одиошај или додир. Јуршием бнла је красна докторка освојила и срца самих својнх супарница. Све су јој признавале, да је „на селу“ сачувала своју младалачку свежину, која се тако лако губн у прашљивим великоградским дворанама за играике н концерте н по кафанама. То је њој много ласкало.