Delo

20 Д Е Л 0 је било довољно, да ударп у горкн илач пред старпм пријатељем свога мужа, који ју је чешће посећивао. II услужни још увек сћш8зтш8 оде одмах и донесе сам леној госпођи свог младог прнјатеља толико жељену позивницу уз свечано нзвнњавање одбора. II ннје га мимоишла из њених искреинх очију награда за ту велику услугу, којом јој је опет умирно ојађену душу. Онда јој је с1апззтш8 обећао, да ће догодине бити „1а<1у ра1гопезза“ на тој истој игранцн и испунио је свечано своје обећање. & (Лапззтшз је био сасвим задовољаи својом наградом тако, да је све више и више долазио као уз нут по награде за исказане услуге, којпма од сада ни.је било ни краја ни конца. Доктор, муж њен, професор, научник и књижевник хрватски радио је даље, задубио се у књиге; све је своје слободно време провео у свеучилишној, академијској, капитолској или којој другој приватној библиотеци, преписивао старе листиие, па пнсао сада у све могуће листове. Та, требало је новаца, силних новаца за тај нови жпвот, што му је постајао све досаднијим. Није ни могао ни хтео да је прати на све те многе забаве, јер је ваљало радити. А бојао се рачуна, бојао се п покушаја, да види, колико стаје та економија са две служавке и безбројним набављачима и набављачицама. Бојао се свега тога јер му је нешто говорило, да ту није доста пи плата, нп хонорари, ни додатци, ни онај мали доходак његове очевине. Впдео је дуг, али пије имао снаге, да му сагледа и величину. Пшла је дакле сама или са познатим укућанима. При том је имала увек нрилике, да му нредочп друге мужеве као узоре, који не шаљу жене своје саме на забаве. А врло често је пратио добар пријатељ његовога оца, који се сада јако заузнмао за њ, свагда га истицао и топло преиоручнвао. Он је иак радио свом својом сиагом даље, јер је жудео за свеучилишном столнцом, која му је била већ на домаку. Тако га је уверавала жена, кад се довезла с једне забаве у зору кући на с1ап881пш80\чт колима сва зажарена, сјајнпх очнју, бацајући згужване скупоцепе огртаче и чипке по његовој радној соби. Дочекао ју је пишући. Он је најзад радо веровао н у то, јер му је научин рад прославно нме и изван граннца домовине, а страна га друштва као почаснога члана н научници као пријатеља пптаху често за савет.