Delo

м У Ј А г А Тек што се мало одјутрпло, а Мујо Хашпмовић већ се спрема на посао. ДоћерГ> је он у авлију још одавно неколико возова влака, па кад му гођ затреба да што купи у чаршији, лако ће се ухаснити са којом пуљом пара. Исцијепај само влаку, па ето два, три товара дрва. Мујо је задовољан кад може за то купити мало каве и духана, а друго и шта ће му? — Мало жита и комиира нађе он и у свом читлучку... А и онако, елбет буде нешто и „испод руке“, ама „неисе“... Пошто је једну влаку исцијепао и сложно за два товара, уђе у појату да изведе мркова и дорушу, да их натовари, па да крене. Истрча мала Алмаса, најмлађа му шћи, од својих пет, шест година: — Бабо, бабо, а ђе ћеш то? — Одо’ у чаршију, ја ђе ћу?... Ајд у кућу, немој да се скиташ... Алмаса се стаде умиљавати, а Мују мпло. Није се он на њу ни наљутио што га пита, само оће адета радн да јој мало подвпкне, да се дијете прибоји. — Е дина ти, бабо, купи ми из дућана силанија... Ја иа мало засузи и шћеде да се заплаче —Ајша има, куппојој њен бабо, а ти мени н'еш... — Ајде не чеврљај... Куппћу ти, рече Мујо тек да се отресе. Идн зовнн ми Асана — то му је најстарнјн син — да ми помогне натоваритп. Пошто патоварише, Мујо напуни чпбук п припали, па крену у касабу.