Delo

М У Ј А Г А 303 иовратити!... Не иде Мују никако у главу да има какога и његова седепа, што је изгубио царски љеб. Мисли он у себи: — Е Ала’ наредио, те ијо крмскога меса, ако сам што крив... Јесмо ли Турци?... -Је ли раја, раја?... Па ето на бигаири-хак, седеп раје да будем азул, и то седеп једне Влаиње... Настао други вакат, нема вшие старог турковања. Па му ту изиђе јасно пред очи, ко да је јуче бпло, кад га снађе таксират, те изгуби царски љеб. Пошб био у наију, спремили га кајмекам и мулазнм да с кметовима таксили верђију. То су за Муја били прави џенетски дани. Онда се тек он проводио, све с цицваре на цицвару, а неђе богме закољу и јањца. Нцје баш толико ни због цицваре, него је и онако Мују мило одит’ но наији. Ашик мало и на Влаиње, па му мило да пх бар види... По селу је тек он био „Мујага“, „драги ага“, па и „евендија“... Шта је кајмекам, шта лп кадија спрам њега?!... Највише би се обрадовп, кад дође ђе кући, на учпни ршум на домаћина, стане га резилити што није царски данак платпо, што не чини дикат царским људима, па му тек подвнкне: — У пранге ћу ја тебе, крмски сине, што си се одуларио, па, неш да сн царском ућумету надикату?... Упамтићеш белн ко је Мујага Хашимовић. Па би ударио гласом на оно „Мујага“. Сељак сирома, ја шта ће, него моли и куми да га не ћера у касабу, заклиње се и преклиње да ће платпти чим оврше или док прода што мала, а Мују по ћеифу, што му је задо стра’. Иа се ту стане одмах пећи кава, готовптп цпцвара... и већ, што је на селу адет. Тек се пошље Мујо мало одобровољи, на иочне: — Ето, вала турске ми вјере, пуштпћу те сад, нећу те водити... А вала н била, да ти је дошб ко други, ома бн те за јаку, па преда се... Па свено, јопе’ вн ие зпате ко је Мујага Хашимовић... На тако, поштоје провео трн, четпри дана по нанји, пошб натраг у касабу. Око подне стиже у Рожпне, па се упутн нраво кући Јакше Шалипура на ручак. Био је то добар домаћпн... Коначио је Мујо код њега толико пута, иа му мало замакло око н па Петрнју Јакшнну... Здрава жепа, пуна, румепа, ва-