Delo

0 СТАРОЈ СРБИЈИ И МАЋЕДОНСКОЈ АУТОНОМИЈИ 31 довитих севернпх краЈева, насељавали многобројни српски исе* љеници. Данашње је словенско становништво у Маћедоннји у ствари смеса њених старих словенских становника и доцнпјих српских досељеника. Томе је, по моме мишљењу, најбоља сведоџба онај средње-маћедонски дцјалекат који нам је приказао г. Белић: на њему се лепо види мешавина старијих и новијих елемената у маћедонском народном животу. На основн свега тога може се изрећи суд: да је велики део онога простора што се данас обично зове Маћедонијом, по народу, по прошлости, српска земља, да је други део пре српски него бугарски, да трећи ннје ни бугарски, ако није српски, док је четврти у главном бугарски. •4. — Дакле, кад Србин о Маћедонији говори и ради, није ту реч о какој туђој земљи него о земљи која је и српска, великим делом српска. По народу у том делу, његовим особинама п језику, његовим доскорашњим тежњама и везама, по прошлости тога дела, по његовим географским везама с осталим српским областима, тај је део Маћедоније просто део српске отаџбине. То је оно, од чега се мора поћи сваки пут, кад се год расправл,а што о судбини Маћедоније. 0 оним другим деловнма те земље може се говорити с обзирима дипломатскпм, привреднополитичким, друштвено-полптичким, стратегиским, словенским, хришћанским, човечанскпм, могу се и предлагати н уевајати, како кад, разноврсне комбинације, али према отаџбини н свакој стопи њене области има само једно што се може радити: чуватн је, бранитије. Нпкад, за љубав каке било комбинације, не сме бити, ни но коју цену, одрицања ни од каког дела отаџбине. Такво би одрицање било исто што н пздајство. Према томе не сме се нп о Маћедоннјн пристати ни на шта што би значпло да се ми одричемо онога што је српско у њој, нп на шта иза чега бн после могло доћн тако одрнцање. Пптање је сада: да лн бн остварењем маћедопске аутономпје српски део те земље био изгубљен нашој отаџбини. Као што се внди нз онога што сам ранпје казао, ја мислпм да се прнстанком на аутономију не мора упропастнтп тамошња српска земља; само је питање шта треба урадити па да се она очува отаџбини. То се може постнћп само на тај начин, ако се та аутономцја тако органнзује, како ће бнтн обезбеђена потпуна слобода развнтку свнх елемената српскога живота у тамошњем становннштву п