Delo

46 Д Е Л 0 Сутрадан чу она кроа отворена врата како Малена запнта: — Госпођо, кад ћемо ићи да изберемо платно за постолњак. А и убрусп су нам се доцепали. — За сада неће од тога ништа битн, Малена, одговори мати. Ана осетн како је нешто стеже у грудима. Дакле то су ти новцп били за које ће она да се украси н да буде лепа на балу! Она хтеде изићи, бацити се мами око врата, и рећи јој да ће остати код куће. Али... бео мусулин са плавим цветићнма... велика сала у Бенгстонову хотелу... четирн војиа музиканата... Не, не, немогуће је одрећи се свега тога! Тако дође и дванаести, п већ око пет ча^ова носле подне стајала је Ана у гостинској соби сасвим готова, у свој својој лепотн. Стара Малена пљесну рукама од чуда: — Господе Боже, госпођице Ана, драго дете, гле како јелепа! Та она ће бити најлепша на целом балу! Стари благајник убриса наочари и прошапута: — Чујеш мамо, цура је дпвна, то се не може порећп. Ја заиста мнслим да ће се она тамо ииак весело провести, снрота мала. — Да, ја нисам никад веровала да ће она тако лепо нз- • гледати. Бог је благословно! одговори госпођа Тенстрем такође шапатом и убриса очи једним крајем од кецеље. Та то је први иут што мама види своју најстарнју кћер опремљену мало као н друге девојке. Мале сестрице зииуше од дивљења и чуђења. После тога дође тетка Ландгрен, и поведе је преко мрачинх, џомбастнх улица у хотел Бенгстонов и уведе у сјајну салу, која се Ани учнни тако днвна; образи јој се запламнше, и она се чисто побоја да већ сви не чују како јој срце јако куца, те с тога п не смеде ићи даље, него похита, као неком невидовном силом вођена, дугачкој софи, која је стајала дуж зида у сали... Чујеш мамо, дај мени један грог с јајетом а цурнцама мало жута шећера, да се и ми мало прочастимо, Да, сада је седам н ио часова, сад се јамачно Ана најбоље нроводи, рече благајинк код куће. Да, но недај Боже само да се дете прохлади и назебе кад буде понуђена сладоледом или услед друге какве непажње, јер Бе бити угрејана од пграња н трчања, рече г-ђа Тенстрем.