Delo

АНИН ПРВИ ПАЛ 47 Али није било никакве опасности по здравље мале Ане. О, тамо код куће, у гостинској соби ове скромне куће, при светлости старе лампе, окружена очима пуним љубави, тамо је она била отмена као каква краљица а лепа као дан. Али нрн светлости од полелеја у хотелу Бенгстонову, окружена туђпм, хладним, равподушним људима — аристократијом из Кронебија у свом њеном сјају, она се осећала тако неисказно мала, спрота и бедна. Њена плаво-бела дивна хаљина била је тако јадпа у овоме сјају; чнњаше јој се као да јој стоји на леђима наппсано, да је ова хаљина купљена једној јогунастој девојци за оне новце, који су управо били намењени, да се за њах купи један постолњак и дванаест убруса. Првп валс! — 0, Боже, само да ј о ш нико не дође и да је понуди на игру! Њој је требало времена да се освести н прибере своје мисли. Не плаши се мала Ано! Твоја лепота н твоја плавобела хаљнна не чине сасвим исти ефекат и овде као нред старом Маленом. Полка! — Прођоше још две, трп, четири игре а још ннко пе позива на игру малу госпођипу Тенстрем. Она се обазре око себе. Ах, за књиговођу Струтенова не постоји ннко више на свету, осим двеју плавнх витнца, које се спуштају низ леђа газда Свенсоиовој кћерн. Студенти, који су се хранилн код тетке Еме, нису овде, а брат варошког адвоката крстари тамо далеко око стола за пунш, као какав орао око неке стрвпне. Пет, шест, седам игара! — У вртоглавој брзиии промичу парови иснред ње; меки, шуштавн, сјајно нскнћенн шлеповн размахивали су се пред њом чисто као нодругујући се њеној бедној, простој, плаво-белој хаљини. 0, стара Малено, да си само знала ово! Нпко је не види, ннко се не брнне о њој. Је лп дакле то било за чим је она жудила п сањала! Зар због овога да се мама одрече свога посЈГОлњака н својнх дванаест убруса! Уснице почеше да се грчевпто трзају, малу обузе језовпт мучан осећај. 0, па шта хоће она кад је тако спрота п бедна! 0, шта мисли она, та плаво-бела хаљина је тако ружна! Једва! Благп Боже! Ето нде сам поручник! Који поручник? А зар нма внше одједног једнног у Кронебпју! А с њнме иде г-ца Струтенова н поштанекп експедитор. — Смемо ли молнти г-ђу Ландгрен да буде тако добра п да нас прнкаже својој младој штићенпцн!