Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕБУНАРОДНОМ ПРАВУ С 0БЗИР0М НА ТУРСКУ (НАСТАВАК) /9. Питање је замршеније кад је једна од странака, после јаких напора, успела да преовлада, да образује одвојен кабипет и моли остале државе да је признају као ратну страну н нову државу. Фодере, у таком случају, држи да не постоји интервенција но признање већ свршеног чина. II кад се десн да једна од странака буде довољно јака, да се конститунше у засебну владу, да може бранити свој опстанак и одговаратп својим обвезама, ниједна држава није у праву да јој одрекне тражено признање, а да се не огрешн о најосновнија правпла међунараднога права, о право узајамнога поштовања. Напротнв, док она не одговори наведеиим погодбама и не ступн у правне везе с осталим државама, мешање иије допуштено. Признање које би се добило од једие стране државе, неће бити голо признање но савез са побуњеницима, иитервеиција у нослове те државе, нрема томе повреда нрава независностп (св. I стр. 591). Пстог је мишљења и Гефкен: Ете бо1бће Апегкепштц- — каже он 1б1 кете Јп1егуепПоп, 81е 1б( уоПбШтНц ћегесћпцЧ, На Фе боиуегетШ тсћ( а1б ет ипНит јиб ћећаирАеп мегНеп капп. у. Друкчпје стојп ствар кад завађене странке, носле дугог ненрпјател.ства, услед једиакостп снаге, долазе до уверења да саме инсу у стању да пречисте питање, те се обраћају страиој једној држави за помоћ. У таком случају не може битп говора о интервеицнјн но о прпјатељском посредовању, којнм страна држава чинп велику услугу н нобуњеиој држави п човечаиству уопште. Дело књ. 31 4