Delo

50 Д Е Л 0 Г. Интервенцијн такође нема места н у случају кад њу тражн владалац једпе земље којн је збачен с престола. Уговори, којнма би бнла гарантована права једнога владаоца или целе једне дпнастпје на коме престо, или којима би се утврђивао неки ред наслеђа престола, нису у стању да оправдају интервенцију, која би имала за циљ да поврати збаченог владаоца или да поставн онога који бп имао да дође по наследном реду. Владалац, био то кнез, краљ или цар, док је на престолу, сматра се за народног изабраника, народног мандатора, и пошто је једна од битних особина мандата ревокабилитет његов, могућност да се опозове по нахођењу властодавца, излази да је владаоцу збацивањем његовим, одузет поверени му мандат, после чега он улазп у ред обичних грађана. Као таки, он не би имао никако право да се обрати другој којој држави за помоћ. Нема никакпх стечених права на престо, већ само поверенпх, која владалац треба да заслужи као и сваки државни службеник. Ни устав једпе државе, којим би бнла гарантована права једнога владаоца, не бп требало да послужи за основ оправдане иптервенције. Устав једне државе такође је закон који подлежи нромени као и сви остали закони и вреди само докле га законодавно тело трпи. Е. Може се десити да владалац једнога народа дотле дотера својим понашањем да постане мрзак целом народу, према томе озлојеђени парод да дође до тога да га не може трпети и да с нестршвењем очекује згодан моменат да га се отресе. Треба напоменути да овај случај нема ништа заједничкога са ова друга два: са помоћу коју тражи један нодјармљени иарод да би се ослободио страиачког јарма, од кога не би сам бноу стању да се отресе; и случајем у ком бн један народ, сједињен силом с другим којим, потражио помоћи да се од њега одвоји. Вател, потнто је иретходно напао Гроција да је шпром отворио врата беснплу ентузијазма п фанатизма, што уопште допушта пнтервенцију, у овом случају тврди и сам да је треба допустити. „Што се тпче оних чудовишта, којн под титулом владаоца постају бич п страшило човечанства, то су дивљи зверови од којих сватси осетлшв човек може да очисти земљу. Цео је стари свет хвалио Херкула, што је ослободио свет од .једнога Аитеја, Вузпрпса п Диомида (УаМе1 II књ. II гл. IV §56). Један од новијих писаца иристалнца разложне интервенцпје професор Арпц поводом овога каже: „Кад би у сред Је-