Delo

ННТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 51 вропе био један мали владалац, који би био правп тиранин, који би мучио, осуђивао на вешала и на спаљивање за најнезнатније кривице, тако да дим од жртава допире до суседшгх чула, бисмо ли га оставили да продужава. Не би ли се пушке његовпх суседа окннуле тако рећи саме, да га отерају из његове земље, кад би његов народ био и одвише слаб да га сам отера? Треба ли га, из обзира према суверенитету, оставити да руши, дави, веша и спаљује готово под нашим прозорима? Ираво интервенцпје под таким је околностима оправдано — каже он. — Колико било да је право суверенитета и незавнсности државе заслуживало поштовање, има нешто што заслужује .још више поштовања, а то је право човечанства, људскога друштва. тшје не сме да буде срамоћено и бачено под ноге. Као што је слобода појединаца у друштву ограничена његовим моралом, тако псто је н индивидуална слобода државе ограничена правима човечанства“. (Кетие с!и с1гоК т(егпа1. ћ \ТН р. 673.). Поред свега овога Хефтерово ммшљење да понашање једнога владаоца, ма колико оно било за осуду, у колико не буде вређало или претило правима осталнх суверена не даје овпма последњим никако право за иптервенцију, пошто ниједан владалац не може да суди другоме. Свакојако дужност је њпхова да иокушају пријатељским начином да га одврате, али, ако и носле тога тај остане прп своме и продужн да- гази законе правичностп, требало би само прекинути с њим сваку везу правннх односа“. (НеШег, Ке с!гоК рићНс с!е Г Еигоре, књ. I § 46.) н то би пајвпше одговарало правици, јер рекосмо да је владалац народни изабраннк, његов мандатор, стога за његово понашање. ма како оно било, он. народ тај, једипо је надлежан да му пресуди и нико внше. У данашње време, тешко је иојмпти народ један, који би, у пркос свнх ексцеса његова владара, продужио да му одобрава све лудорпје које би бпле последнца његова душевног растројства. У старије доба, док је народ био сматран као својпна владаочева, помоћ туђинца могла је, како тако, бнтн оиравдана, алн не п данас. Сампм тнм што дотични народ трни таког владаоца, он доказује да постоје нарочнтн обзирп којп му налажу да мирује. Према томе странцу пп.је допуштено да улазп у расправу интања које га се ие тпче. Кад бп ннтервенпсао он бп се огрешпо о право независностп п његових королера. Пнтервенцију не треба допуститн кад би она још намеравала да замени деспотску владавнну другом слободоумнпјом, уставном.