Delo

50 Д Е Л 0 I'. Пнтервенцији такође нема места и у случају кад њу тражи владалац једне земље који је збачен с престола. Уговори, којима би бнла гарантована права једнога владаоца или целе једне династије на коме нресто, или којима би се утврђнвао неки ред наслеђа нрестола, нпсу у стању да оправдају нптервенцију, која би имала за циљ да иовратп збаченог владаоца или да поставп онога којп бп имао да дође по наследном реду. Владалац, бно то кнез, краљ или цар, док је на престолу, сматра се за народног пзабраника, пародног мандатора, и пошто је једиа од бптнпх особнна мандата ревокабилитет његов, могућност да се опозове по пахођењу властодавца, излази да је владаоцу збацивањем његовим, одузет поверени му мандат, после чега он улази у ред обичних грађана. Као таки, оп не би имао никако нраво да се обрати другој којој држави за помоћ. Нема никакнх стеченпх права на престо, већ само новерених, која владалац треба да заслужи као н свакн државнн службеник. Ни устав једпе државе, којим би бпла гарантована права једнога владаоца, не бп требало да послужн за основ онравдане нптервеиције. Устав једне државе такође је закои који подлежи промени као н сви остали закони и вреди само докле га законодавно тело трпи. Е. Може се десити да владалац једнога народа дотле дотера својнм нонашањем да постане мрзак целом народу, према томе озлојеђени народ да дође до тога да га не може трпети н да с нестрпљењем очекује згодан моменат да га се отресе. Треба напоменути да овај случај иема ништа заједничкога са ова друга два: са помоћу коју тражи један подјармљени народ да би се ослободио страначког јарма, од кога не би сам бноу стању да се отресе; и случајем у ком би један народ, сједињен силом с другнм којпм, потражио иомоћи да се од њега одвојн. Вател, пошто је претходно напао Гроција да је широм отворпо врата беснилу ентузцјазма и фанатизма, што уопште донушта интервенцију, у овом случају тврди и сам да је треба допустити. „Што се тнче оних чудовишта, који под тнтулом владаоца постају бпч и страшило човечанства, то су днвљн зверови од којих сваки осетлшв човек може да очисти земљу. Цео је старп свет хвалио Херкула, што је ослободио свет од једпога Аитеја, Вузпрпса п Диомида (УаМе1 II књ. II гл. IV §56). Јсдан од повпјпх нпсаца присталица разложне ннтервенцнје професор Арнц поводом овога каже: „Кад бн у сред Је-