Delo

Д Е Л 0 52 II то је чнсто унутрашње питање, питање јавнога права тога народа. „Мисија је сваке државе — каже Блунчли — да прпбавн поштовање свом уставу и свом јавном поретку, међународно право не улази у то“ (прав. 474). Сам народ има нскљуљиво право да одређује свој устав, своју политичку, друштвену и верску организацију. Према својој нарави, према свом ступњу образовања, свом народном карактеру н својим потребама, народ ће један знати боље но ико други шта му доликује. „Народи каже Берцја-Сен-При — који хоће силом свог оружја да распростру јавно благостање, које они уживају, личе на религиозне фапатике, којн се напрежу да спасу невернике оружјем и ватром. Благостање претпоставља задовољење неких жеља и не може никад бити праћено насиљем“. (Тћеопе сћг Сјгоћ сопзИШНопе1 Пап<?а18 стр. 164.) Интерцесија дата у виду пријатељских савета од владаоца или владе које, владаоцу тиранину, бнла бн ствар похвална, али, чнм она пређе ту границу, добија непријатељскп карактер и није више допуштена. Тако Француска и Енглеска нису биле у праву 1856, што су хтеле да изнуде од краља напуљскога устав за његову земљу. Одлазак њихових посланнка и долазак њихове флоте пред Напуљ нису имале нншта заједничкога с интерцесијом. „Краљ напуљски бејаше предмет притиска не зато што није одржао своје обвезе, не зато штоје упражњавао своја неоснорна права суверенитета какоје он разумео — говораше руска влада — тражитн од краља, што се његовог унутрашњег режима тиче, концесије, путем насиља, претњом и демонстрацпјама, значн отети му силом власт, владати место њега и прогласитп без основа право јачега пад слабпм“. Д. Ствар се мења кад је у питању не народ који тражи помоћ против свога владара илп владе, но народкојије сплом нотчпњен под власт другога. Да би се разумела ствар, треба имати у виду, да и данас постоје државе, које својим саставом не одговарају духу времеиа. Постојеће државе могу се поделнти у две групе: у једноставне или народпе и у мешовнте. Друга група може се појавитп у овнм облнцпма: Пли све расе, од којпх се оиа састоји, имају подједиака права, суделују подједиако у управи земаљској и уживају иста политичка и грађанска права; Пли је једна од њих нрпвплегована на штету других и она помоћу снле одржава над осталнма своју власт.