Delo

ППТЕРВЕНЦПЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 53 Ова група држава продукат је варварскога доба, доба у ком је груба сила била једини представник права. Али од француске револуције овамо деснле су се, у овом погледу радикалне измене. Изјавом човечијих ирава, сви су људи проглапгени за једнаке међу собом и свима су њима призната извесна урођена, неотуђима и незастарима нрава. Ова је идеја убедила скоро све владе и иродрла је чак и у душе народа који се налазе на првом ступњу цивилизације. Различити узроци, који су сметали уживању и вршењу тих божанствених права, скоро су у свима цивилизованим државама ншчезли потпуно. Вера, .језнк и порекло једне ипдивидуе пе служе више за мернло њених грађанских и политичких права, кад сачпњава саставан део исте државе, кад .је син истога земљишта. Према томе ннједан човек или народ, којн .је потчнњен законима једне државе, не би имао основа да се жали, што је принуђен дајеу непрестаном додиру н односима 'са нндивидуама разлнчнте расе и вере, грађанима те исте државе. Из овога излази да треба поступак иојединаца илп скупа којим би они покушалн да се оцепе од власти државе којој прнпадају, сматратн као издају отаџбине, н њих као издајнике казнитн. Алп на жалост! Успркос свнма овим божанственим истпнама, успркос ступњу цпвилизације, на ком се човечанство налази, н савременпм идејама о чевеку п његовим правнма, има држава које и даље остају при својнм старим иогрешкама. Једнни је спас тпх држава одржање старе практике. Тактика се њихова састоји у гоњењу једне народностн другом, којој се нз разлнчитнх узрока поклања више вере. Признати свима својим грађанима подједнака права н изједначити их међу собом те државе сматрају као почетак самоубнства. У тнм таким државама ностојн један елеменат прнвнлегован, један елеменат који сачпњава основ државне зграде, душу њепога бпћа. Свака личпост од те расе иредставаља у минпјатурп државни сувереннтет, који принада пекључнво прнвплегованом народу. Државно је благостање пдентифнковано са благостањем тог елемента, те п цпљ државнога живота је да ностпгне тај задатак. Свакн, којп би хтео да има судела у адмннпстрацнји, правосуђу и јавним нословнма те државе уопште, треба да је пз тог народа; он је тако рећн изабрани народ, коме су свн осталп поверенп, којн су услед њнхова порекла нли верске разлпке сарће тшиМ. Сваки, који не прииада тој раси, у очима владајуће расе лпшен је свакога права, бнло грађан-