Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ оо ној политичкој странци против њене владе, или једној странци против друге, или чак једном народу, који трпи од својих народних шефова, но има помоћи која се узајмљује једном народу као савезнику да се ослободи од ропства у које је силом доведен. Оваки се један поступак правда разлозима човечанства, правичности и међународног морала. (св. I стр. 601). Најтипичнија од ових интервенција је она коју су три силе заштнтнице Грчке извршиле 1827 године у корист побуњених Грка и интервенције Руснје у Турској за ослобођење хришћана. а. Приликом белгијске револуције од 1830, којом је се Белгија оцепила од Холандије, којој је бнла ирисједињена 1815 године, бечким 'конгресом, да би послужила као брана протпв евентуалних немира у Француској, искрсло је питање о допуштености или недопуштености интервенције којом бн се потпомогло белгијском народу да изврши своју намеру. Истина је да у овом случају није у питању народ који је подјармљен самовољи победиочевој; оба народа чувају своју пндивидуалност тиме што су једнакн у праву, али ипак унија, наметнута силом једном од њих, не сачињава довољно јаку везу, која може одржати оба народа у трајном добром пријатељству. Дужност, којој је један народ подвргнут силом, да остане у јединству с другим, као противпа праву слобсде народа, бнће омрзнута, стога ће силом сједињени народн тежити да н силом прекину наметнуту им везу. Спорна је међу писцима природа акта којпм се доприносн са стране треће државе остварењу тог оцепљења. Некп га писци називају помоћу, потпором: „Нису ли довољне њнхове сонствене снаге да пзврше расцен, траже ли, нрнмају ли туђу помоћ, то није интервенција но савез понуђен од савезнпка**. Витон то назива: посредовањем, иринудном арбптражом или оружаном помоћу. Амари, пошто је тим фактом поправљена учињена неправда п пошто се њнме отклањају даље рђаве последице од нехотичие везе, такође држп да нема пнтервенцнје. Али нама се чпни да у овом чину као н у иретходном иостојн интервенција. Од савеза о коме се говори нема нн трага. Савез може бптп само међу једнакнма. б. Доста је ингересантна пнтервенција коју је бранпо Т»обертн, министар иредседник краљевства Сардпније. У велпком кнежевству тооканском, у ночетку 1849 године демократска је странка била добнла превласт над владом, тако да је велнкп