Delo

56 Д Е Л 0 кнез бпо принуђен да иобегне у Гаету. Министар председник сардинског кралЈввства, занет мишљу око остварења народног сна, уједнњења Пталпје, виђао је у томе факту опасност од стране Аустрије, која је иначе већ много сметала непрестаним мешањем у мале италијанске државице. Ђобрети, да би спречио Аустрпју да уђе у тако знатну позицију, саветовао је да пијемонтска војска умаршнра у Тоскану и да повратн 81а1п8 цпо. „На основу народног права — тврдио је он — које стоји над свима осталим и које је основ свих осталих, разлнчите пталијанске провинцпје нису ни одвојене ни независне, но међу њима постоји нзвесна веза. Према томе оне не могу својевољно чннити што оне хоће; оне су напротив везане међусобом положајем, потребама н заједничким националним обвезама. Политпчка подела у различнте државе пе смета тој вези; оне су њој потчињене, пошто је подела резултат људске ћуди док ова друга веза истпче из сталног природног закона“... „Интервенција не само да је дозвољена но је и дужност још осталпх, ако је једна од нровинција тражи да се ослободи од странаца п да нх спречн да уђу с војском у земљу“. Али мишљење Мампјанијево: „да свака самостална држава има основно н апсолутно право да живи независно, могућност да остапе одвојена од осталнх или да се сједини с њима... као што међу појединцпма крвна веза не принуђава два брата да жнве или стапују заједно“, као сагласније праву однело је победу. Тако Ђоберти, пошто је његов савет био одбачен на министарској седници од његових колега, повукао се и дао је оставку. Пстог је мишљења у овом нитању и Гефкен: Аисћ г/л\ 0пп81еп етег паНопа1еп бететвсИаН тћ Пп1ег1ћапеп аис!егег81аа1еп капп кет 1п1егуепПоп8гесћ1 ћећапр1епс1 \\егс1еп (НоНгепНогГ 1. IV р. 145). 4. Питервенцнја услед днпломатскнх рекламација против једне владе због њеног понашања или поступања њеинх поданика. — Државе као и појединци прптежавају — поновисмо већ иеколико пута — извесна права. Дужност је државе, да би остала у целости, да бди над својим правима, да не допусти да буду повређена а по потребп у случају повреде да потражи задовољења, без обзира на личност која нх је повредила, било то нојеДинци, правпе личности, или саме држава. Пошто опет у међународном праву нема нп судске нп извршне власти над његовим подметима, поједине су државе прпнуђене да саме нечосредно нотраже задовољења од државе која је узрок тога