Delo

58 Д Е Л 0 довољење или да ее казни... Влададац који трпп да грађани његови вређају било непосредно саму државу, било грађане те државе, чинп, кад би иначе могао стати томе на пут, толико неправде тој држави, као да ју је сам злостављао (књ. II глава V и VI $$ 63—67). Фодере мисли да је увређена држава у ираву да ирекине днпломатске односе, ако њени нраведнн захтевн не буду нашли задовољења, а шта внше он мисли да она може објавити рат. По Вателу реторзија би била потпуно на свом месту, јер би тај чнн био правичан н сагласан полптици. „Нико се не може пожалити, што је нрема њему поступљено начином којим н сам поступа“. Г. Ф. Мартенс, Клибер и Роко јесу скоро истога мишљења. Алп нпак зато доктрина Пинејнра — Ферејира је много правичнија и ближа нстинп. „Ако је оно, што ви одбнјате, неправда, злоупотреба, коју је извршила влада једне земље, ви нећете успети да васпоставите хармонију пзмеђу две државе тиме што ћете се угледати на њу. Радећи, као што је већ била урадила влада те земље, шкодите внше сврјнм интересима но онима за које је тај закон био скројен. Неправду, које је једно одвратно законодавство нанело вашим саграђанима, можете поправити не тнме што ћете се угледати на ту државу, него тиме што ћете поступитн сасвим протпвно њеноме раду... Капитали и таленти беже пз земље која не трпи пи нанредак и цнвилизацију, да би нашли уточишта код владе која воли и штпти правду“. 0. Р. МаИепз зак. пота § 254). Али ако је за осуду држава, која не води рачуна о интересима својих ноданика, неће бити за нохвалу нн она која претерује у томе. Кад се каже да је ова држава дужна да штпти интересе својих поданика иа страни, не треба разумети да она мора њнма прибавпти изузетан положај на штету грађана п ннтереса те земље. Њена заштита може ићи само до граница, које закони те државе одређују за њене поданнке. Стога ће се узалуд онн позиватп у туђој земљи на извесна нрава и повластице, које уживају у својој отаџбини. Суверенптет једне земље не може се помнрптн са претенснјама овога рода. Но на жалост, билоје случајева, а пма их н данас, где поданици, већнном Нел. Сила, чпне разне злоупотребе од заштнте сврјих држава, нарочито у малим земљама, где они држе да су бољи од урођеника, и на основу величпне п власти своје отаџбине, мисле да су у праву да им се укаже нека особита пажња. Л>уди те категорнје греше што сматрају себе као нредставнпке суверенптета и ветнчнне