Delo

СТОЈАН МУТИКАША Р О М А Н НАППСАО СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ (НАСТАВАК) XXVI Пза свадбе Стојан још озбиљније прихвати за посао. Сву старију робу, матах, што је због дугога лежања у магази изгубила боју и није много вриједила, распродаде. Наравно, да се постарао, да и на њој не изгуби, те је, по поприлично доброј цијени, утоварио своме штићенику -Јегуљи, обећавши да му потпуну исплату неће тражити прије године дана. Друге неке ствари, под истим условом, продао је бакалу Марку. II био је прнлично задовољан, кад је видио, да му је у магази остала само добра роба, коју у свако вријеме може добро продати. Одмах је наново очистио рафове и размјестио је тако, да му је, како се сам изразио „све пјевало“. Уредивши робу, прихватио је тефтере и пребрао све старије дужнике, тражећи начина: како би се од њих најлакше н најзгодније могао наплатити? Стародужине је било много, а, што је још горе. било је и врло замршене. Дужници би могли петљати на суду и непризнавати је. А Стојану је било жао, да му н једаи такав дужнпк нзмакне н да не плати. Ннје дакле, могао друкчије смпслити, него да их на лијеп начнн, позове у магазу и да им, са најљубазнијнм лнцем, обећа још веће вјеровање у будућности, како би им могао измакнути пнсане прнзнанице за стари дуг и осигуратн га. Помоћу Јегуље и ба-