Delo

62 Д Е Л 0 Половпну тога дана размишљао је о томе, а кашње непрестано. Мпсао, да буде богатији и впђеннјп газда мимо све остале, уврти му се у главу и нпкако да га остави. Док би подмиривао муштерије, забављао би се с њима и отресао би је се некако; али ако је остао сам, макар н неколико минута, пскрснула би наново и наново би се почео носити с њоме. Она га је тиштала, гњавнла, и нпје дала, да и једнога сата буде потпуно весео и расположењ какав је често бпвао прије. Због тога је постао раздражљив, чак п несносан. Газдиница Анђа највише је патила од тога... Кад би у вече дошао кући, — а тада је имао највпше времена да о томе размишља, — излијевала би се на њу читава киша неоправданих грдња и прцјекора, због најнезнатнијих ситница. Изгледаше као да силом тражи узроке: зашто би је изгрдио. У соби није смјело бнти ни најмањега нереда, лампа није смјела бити незажежена, никакав папирић. никакав кончнћ ннје се смио видити на путу. Ако се, по обичају, Стојан замислио и, одбијајући дим за димом, лешкарио, ништа није смјело шушнути; врата нијесу смјела шкрипнути, ничије се дпсање није смјело чути. Ако би се, случајно, газдиница закашљала, он је скакао као поплашен, исколачио очн према њој п, грдећп најдрскије, гоипо је напоље да тамо кашље. Ако је мало више замастила чорбу, псовао је и због тога и говорио, како ће га она уиропастити. Тада би јој почео пребацивати, какоје одувијек живила раскошно, како ни у чеме није знала штедпти, те како је много сметала газди Сими, да не стече онлико имање. колико је стекао газда Ђорђије. Није јој дозвољавао ин да одлази куда, нити да јој ма чије жене долазе у кућу „како би се мање троишло кахве и шећера“. Набрањивао јој да се однјева онако лпјепо као прнје и одбијао је, ако је за се или за кућу шнта заискала, осим јела. А и јела је куповао мање. Меса .је дозвољавао да се узме само недјељом, иначе се хранно пилавом, грахом, пуром и разним јевтиним иирјанима. Газда Т>орђнје похвалио му се, како је стекао више штедњом него радњом, па и он намах ударио на штедњу, чак у цицнлук. Старе крпетине, старе клинце, кости, све је почео пажљиво купити, старајућн се, да кашње ма коме прода. У дућану више никога није хтио понудити нп кахфом ни духаном, осим ако се надао каквом ванреднијеме ћару. А од цркве почео је изостајати само због тога, да не мора даватн на тасове, нптн дијелити просјацима, којн се окупе око ње.