Delo

СТОЈАН МУТНКАША 65 хаста, па је и умрла, покојој души, и два су ми ђетета умрла покојим души, па сам се истрошио око њи’ у упропастио к'о нпко мој. Стоке ми је покренало четерес’ брава и .једна крава велика, што је жалим к'о и дијете .једно, .јер је била хајирли хајеван. Па ни то нијесу сви моји јади. Жито мије ове године слабо родило, те нијесам им’о ни пуније' десет товара. А ти знаш, какви се у овој земљи јади раде и како у њој свак царује од ђендара па до пријестолника, те је чојеку живот додиј’о и дошло ми је да оставим земљу и све и да пртљам у бијели свијет, куд ме очи воде. Дошли, брате, десетинари да ми процијене десетину, и мјесто десет товара ударили ми петнаес’. Ја сам се потужио ђендарима, а они веле: „лажеш ти, магарче сељачки, они су добро процијенили десетину“. Ја њима велим: „нијесу паметно процијенили“. А онда ме онп уфатише и кажу: „како ти, лопове један, смијеш казат’ да царски људи нијесу поштени? Ти се противпш царскијем људима!“ II одма ме ђендари свезаше и испребијаше ми леђа кундацпма, па ме поведоше у касабу, ђе сам одлеж'о у хавсу пуније’ десет дана. Кад су ме пушћали из хавса каже ми пријестолнпк: „одма плаћај десетину, јер ћемо те робити. Сваку оку нлатнћеш по 10 шолада“ ... Јадан и жалостан отиш о сам дома, да им платим сто и педесет ока десетине мјесто сто ока. Пара нијесам им’о, те сам мор’о од жита нродат’, да скупим иаре н да им платим. Г1род'о сам сто и осамдесет и пет ока жнта, јер ми га нико није шћео више платит' од осам шолада, док сам скупио 150 гроша за десетину. Тако сам ти мјесто 100 ока поштене десетине, платио 185, а то је мени спромаху пуно. Кад сам платио десетину, заискаше и земљарину и некакав намет. Јадан и жалостан не зиам шта ћу, па сам јн молио, а они дочекаше: „плати па цркпи. Ако ћеш још говорнт’ одма ћеш у хавс“... II ја, мој лијепп и златни газда Стојане, нпјесам мог'о илатпт', вего су ми оћералп осам оваца н продали су овце по двадесет гроша које су вриједнле п по педесет. Исконалн су ме у темељ, мој газда, па те молим, да ме н ти не ископаш. Причекај ме још само четири мјесеца, док продам снјепо н још мало хајвана, па ћу поштено платит’. Све ћу продат' а тебп ћу нлатитп јер сп ти мој нрпјатељ и доброжитељ. А четпрп мјесеца ппје ти пуно чекати н ту мп љубав учннп молнм тн се. Максуз прпмп нскрену поздрав Мплош.“ Дело књ. 31.