Delo

66 Д Е л 0 Писмо је било нечитко, исписано на прљавој, чађавој хартији крупним, развученим словима, препуно свакаквпх погрешака (које су горе и од Стојанових, те смо их, преписујући, морали исправити) и Стојан га је једва могао прочитати. Г1рочнтавпш он набра обрве и баци га покрај себе на шилту. — Све су ово лажи и петљаније, — рече. — Кука к'о кукавица, а све лаже! Сељачка, непоштена посла! Мисли мене преварити. Па скрсти руке н мрко поче гледати у једну врећу пиринча, као да је Милош пред њим. — Нећеш тн тако побратиме, — викну. — Да су газда Ђорђије и газда Радован тако прашћали, неби данас ни имали нпшта, него би били гори од мене,. Те умрла ти жена, те умрла ти ђеца, те био си у хавсу... А што то мени причаш?... Ако су умрли теби су, а нијесу мени. Хоћеш да те још чекам четнри мјесеца? Хоћеш баш!... Какав би ја трговац био, кад би те чек'о три године? Нема ту, нобратиме, тамо ни амо, него плати, ако ннјеси рад своме злу. Ако нећеш милом, хоћеш силом. Дао је Бог, те је и нама дош'о адвокат у шехер, па ћу ја тебе у његове шаке, нек' ти он суди. Нећеш ти имат' посла са мном него са адвокатом, па ако си мајстор, одбрани се од њега. Кад ти је престојник продав'о овце, ја ћу и овце и козе. Срце адвокатско није мехко, јер је оковано дукатима, па се не може пробити ни растужити... Нп ти га нећеш растужити, побратиме. Научпћу ја тебе, како се гази рпјеч и како се не исплаћује дуг на вријеме. Ако си забораван, научићу те да ме памтиш док си жив. Говорећи, сијевао је очнма и црвепис у лицу, као да се озбиљно инадио са неким. Љутито зграби и тефтере па, нашавши Милошево име, поче прегледати бројеве и рачунати нешто у себп. Нађе и признаннцу и прочита је. — У признаници стоји, да дугује три хиљаде гроша, прошаита, — п ако не плати кроз годину, да му потље на све рачунам 12% интерез... Брже, као бојећи се да га ко не омете, узе иеро и поче срачунаватн интерес. Срачуна и осмјехну се. Лијепа сумица! — усклшшу. — Само да све предам адвокату, па нека он наплаћује. Батим пажљиво сави нризнаницу, уметну је у тефтер и умота у једну бошчицу. Све узе иод пазухо и крену из магазе. Откако се оженио, рпјетко га је ко видно тако ведра, као да-