Delo

68 Д Е Л 0 Онај здепастн прнмаче се још ближе адвокату н ноче тућп ПрСТОМ 110 СТОЛу. Ту ти заппши све, што ти ми говорнмо, — рече. Сваку нам ријеч заниши. Кажи, да ја не дам смокве без мртве главе. Није мени до смокве, не ваља она ни педесет гроша, ама не дам за инад... До министра ћу гонити, и не дам је... Гонићемо и до мутесарифа, — упаде бркајлија јаче. Не жалимо ми трошка! Не жалимо, — дочека и здепасти. — Узми ти менн, господине, све, а тужи!... Гони га кроз... Све ми узми, а гони... Имам двнје њиве, имам кућу, двадесеторо брава, двије краве и једно магаре господине, на ми све узми, само да њега добијемо. Даћу ја за инад све!,.. Адвокат мршав, средовијечан, човјек, ћелав, безбрк, бабаста лица, погледа испод великих наочара, на сељаке и тек тада опази Стојана. — А-а-а-а сар ви офдје? — отегну чисто женским гласом, устајући иза стола. — Какфо ћест? Молим са проштенје, нисам пре фидјео... — Ништа, господине, могу ја мало и нричекатн, — смијешећи се одговори Стојан и нружи му руку. — У мене ннје крупан нос'о. — Молим, молим... Селјак мосе ћекати... Фи стегаода... Фи трепа нрво... Па оставн перо на сто, пође и отвори врата, што су водила у другу собу. — Што исфолите? — запита Стојана, пошто га је увео тамо. Стојан извуче успод пазуха свој замотуљак, размота бошчу, па извади и признаннцу Милошеву н тефтер. Хоћу, да ми обрпјеш једнога калпозана, — одговори, нредајући му признапицу. — Пише ми некакве фермане п бурјуптпје, а пара неће да шаље. Па, бпва, рад сам да га мало научиш памети и да га пропушћеш кроз твоје руке. Ха, ха, ја сам јунаћко, — засмија се адвокат силом. Ја тршим топро у руке... Ја сам тонро барбир са лобоф... Стојап сједе на једну столицу и поче трљати руке. — Ето ти га, па ради како те Бог учи, — рече. — Хоћу, да мн наплатиш сваку нару... Не жалн тн њега, нека цркне к’о псето, кад неће поштено... Нијесам ни ја напГо иара на сокаку, него их с муком зарадно.