Delo

70 Д Е Л 0 Митрова удала за Бошка. Јегуља га први обавијести о томе, напоменувши, како је то одавно очекивао. „Роса је“ велн „плакала, плакала и плакала, пошто си је ти оставио, ниђе се није јављала, па ни на вратима. Била је толико ослабила, да се мајстор Мнтар пропио од јада. А Бошко је долазио сваки дан, илако шњоме и тјешио је, говорећи вазда о себи. Најпошље се ето узели. Мајстор Митар благословио нх, па се о свадби толико опио, да је, тепајући: благо мени, разболио се трећи дан и умро...“ Јегуља је причао смијешећи се и намигујућн, а Стојан је слушао и мргодио се. Није му било нраво, што се то тако свршило. Нолио би, да је чуо, како је Роса плакала, мучнла се и умрла, него овако... II завидио је Бошку, што сада може да грли и љуби онако чељаде: здраво, младо, једро... У тај мах изгледао је тако и љутит и жалостан, да се Јегуља зачудио, те плашљиво затрептао ћелавим тренавицама и прекинуо причу. Други, још важнији догађај, упрепасти Стојана. Негдје испред акшама забрујаше сва звона са цркве и, кроз све улнце и махале, пропесе се глас, како је газду Ђорђију ударнла капља и како је отишао Богу на истину. Испочетка није могао вјеровати томе. Протрча готово кроз сву чаршију, запита преко петнаест чаршинлија и сви потврдише. — Ама баш умро? — запита пошљедњега. — Неће више... Стојан се врати и бржебоље затвори магазу. Кључеве зађеде за појас, очисти се мало и, каскајући, пође газда Ђорђнјевој кући. — Па он умро? — питао је сам себе. — II њега нестало? Најпрви наш газда, па тако... Сан ли је ово, јава ли је?... Може ли се у то десити? Тек кад је ступио у широку авлију газда Ђорђијеву и видио окупљени свијет по њој, освијести се мало. „Истина је, дакле“ нрошапта за се, па, панравивши тужно лице, нриступи Пери, који је уплакан стајао у страни, и рукова се с њиме. — Да тијездраваглава,—нрошаптаситним, боланнм гласом. Да су здраво нријатељи, — одговори Иеро и онет примаче јаглук очима. Стојан стаде поред њега и узе га за руку. Окани се, Иеро, плача и беспослице, — ноче га тјешнтн. — Нек си ти здраво, а њему покој души. Фала Богу,