Delo

Д Е Л 0 72 Он одмахну рукама нзнад главе и, у дјетпњскоме заносу, прнвуче газдиннцу себи п опет је загрли. XXIX II кад се пробудпо, Стојан је био ведрнји, него обично. Чак је избацио и неколике шале, због којих га је газдиница Анђа два пута иољубила. Радовала се, сирота, што га такога види, надајућн се зар, да ће се сада опет промијенити и опет постати стари Стојан. Умиљавала се око њега, гладнла му бркове и миловала га по коси. Кад је пошао, испратила гаје до на врата и дуго гледала за њим, све док није замакнуо у сокаке. II компшје су примјетиле промјену на њему. Почеше му се одмах веселије јављати, а Јегуља дотрча у магазу и у мало што није пред њим заиграо као мајмун, од чудне радости. Отезао је шијом, жмиркао, кезио се. У задње доба почео се био и он прибојавати Стојана и зазпрати од њега, па му мило, што му се опет пружила прилика, да се може с њиме мало „дружескије“ и пријатељскпје разговорити. Једино га је копкало то, да сазна: шта је узрок овој изненадној промјени? Да није газдиннца Анђа, случајно, затешкала (свак је готово љутњу и забринутост Стојанову тумачио тиме, што нема дјеце, па жалн за њима), или да није, у каквој шпекулацији, убио „коју маснију патку“?... Но узалудно се три пута у разговору навраћао на то. Стојан је ћутао као залпвен. Само се смјешкао и ћутао, бојећи се, да, у разговору, нн пред киме не изда „своје планове“. Осим тога волно је ћутањем раздражнвати радозналост Јегуљину, а, да је раздражи још више, понудио га је кахвом и духаном. Пошто је Јегуља отишао, Стојан узе перо и поче исписиватн имепа свнх бољих Муштерија газда Ћорђијевнх, из Касаба, у намјери, да их нарочитнм писмнма позове за своје муштерије. Хтио је свима саопштити, да Перо није вољан даље настављати трговање и обећатн им златна брда п долине, ако њему пређу. Кудио је, наравно, уз то све остале газде и назнвао их гуликожама. Управо у томе нослу затече га Перо. Нешто блеђи него обично и као забрнпут уљезе у магазу, поздрави Стојана клнмом главе н сједе на столицу.