Delo

74 Д Е Л 0 капитал на пнтерезу, да лежи. Ја ти се у то не разумијем пуног ама вндим, да паметно говоре. А ако ја незнам радит то не смета, јер је лахко наћ' ортака... И они се неки нуде за ортаке, ама ми се не свнђају нуно... Мени треба ортак ваљан, радиша, па, кад ја н почивам, да он гомила наре и да ради н себн и мени... Стојан скочи, као да га је неко опржио. — II ти баш прист'о? — запита. - Јесам, — одговорн Перо мирно, — и само ми треба ортак по моме ћеифу... А што неби присто, кад могу боље ћарнтн и внше трошити?... Ти знаш, да мени треба пуно пара за трошка, а 'вако ће бит’ вазда и да не крећем у главницу... Стојан, збуњен н узнемирен, поче се окретатп по магази, као да нешто тражи. Затим се окрену пери и погледа га са сажаљењем. — Ји.дан брате, зар хоћеш да те упропасте? — узвикну. Виђелн људп да нешто имаш, па да ти и то отму... Знаш ли ти, да те таки ортак може поробити свега?... Коме ти можеш толико повјероватн? — Ја ћу гледат' поштена, — дочека Перо. Ха, ха, ха, — засмија се Стојан пљеснувши рукама по кољенима. — Сад да нађеш поштена ? Сад ?... А зар не видиш какви су људи и ништа не воле, него преватити кога? II ти да се пушћаш, да те преваре! Познајеш ли ти некога добро, да се можеш с њим уортачити?... Перо одби дим и безбрижно одмахну руком. — А зар је мој отац тебе знао, кад те звао за ортака? запита. — Видио је, да си био вјеран Сими, па те и звао. Јес' ама сам ја и чув'о газда Симино више, него данас своје, — упаде Стојан. — ја би онако свачије чув'о, јер ја не знам лоповштине!... С тога ме је звао твој иокојни отац, јер је им'о очи, на ме процијенио... Неро ућута и ногледа га боље. Ја знам и да си ти мој пријатељ, — рече, — п да си бно газда Симн вјеран к'о син, а ваљан к'о жпва жеравпца. Данас у нашој чаршији нико ваљанији од тебе кема. То причају сви!... Па ако хоћеш, — пастави озбиљније, — ја се не би ни с кнјем волио уортачит' костобом... Нећеш се покајат’ ако пристанеш!... Ти би водио радњу како хоћеш, аја би само каткад надзирав’о...