Delo

О ХЕРОЈИМА У чему лежи прогресивни фактор у раавитку културе и историјских догађаја у опште, то је једно од иринципијеЈЦрх пнтања философије историје. По једној од две главне теорије о томе тај фактор лежи у великим лнчностима, по другој у масн или, општије говорећи, по првој у појединцу по другој у групи. Велика личност и појединац с једне стране, маса и група с друге стране истина нису исто, али разлика између њих нема за принципијелну страну проблема који је у питању толике важности, да би морали ту разлику нарочито оиределити. Само толико има се прпметити да кад се говори о зависности једне велнке личности од средине и доба у коме живи, да се ту не разуме маса у смислу велике масе простих људи, већ да се разумеју груне виших редова, који су у главноме носиоци културе; то особито важи за велике личности на нољу културног живота у ужем смислу, на нољу науке, уметности и техничке културе, док за велпке личности на политичком нољу то већ више не важи у толикој мери. Један од главних представника теорпје, по којој су велике лнчности прогреспвни фактор историјског развитка јесте Тома Карлајл, чувенн енглески критичар, историк н философ. Своју теорију он је изложио у своме класичноме делу „о Херојнма, херојнзму и обожавању хероја у историји“, које је изишло у прошлогодишњем издању књига „Срнске Књнжевне Задруге" и на српском у преводу ЈЗ. Кнежевића. Иоводом појаве те књиге на срнском језику, ја сам себн ставио у задатак да у овоме кратком чланку нзложпм главне мисли 1\‘арлајлеве о овом пи-