Delo

0 ХЕРОЈНМА I ( тању, надовезујући на то неке своје рефлекспје, које у осталом не претендују ни на какву дефинитивну систематичност. По Карлајлу општа је историја у главном скуп биографија великих људп, хероја, како их он назива. „Јер, као што ја појимам“, вели Карлајл „општа историја, историја онога што су људи урадили на овом свету, јесте псторија великих људи, који су радили на земљи. Ти велики људи били су вођи људи, они су израђивали људе, били су њихови заштитнпци, и у широком смислу те речи творци свега онога што је општа маса људи тежила да учнни или да постигне; све ствари које видимо свршене на свету јесу у ствари крајни материјални резултат, нрактично остварење и оваплоћење мисли које су сијале у великим људима, носланим насвет; душа целе светске исторнје, може се праведно тврдити, јесте нсторпја тих људи“ (стр. 1 и 2). Велики човек није створ времена и средине, већ се са свим обдргно да, вели Карлајл, тврдитп, да су време и средина творевине великог човека. „Време да изазове! Ах, ми смо знали за времена која су гласно позивала свога великог човека, али га нису нашла кад су га звала! Он није био ту; Провиђење га није послало; време које га је позивало што .је више могло, срушило се у метеж и рушевине, јер он ни.је хтео доћи кадје нозиван“ (стр. 17). Први услов, да велики човек буде великн то је по Карлајлу искреност, истинптост и у томе и лежи оргнналност велпког човека, оно што га одваја од других људи, што га чини велпкпм. „Ја бих рекао да је искреност, дубока, велнка, права искреност, прва карактеристика свих људи који су на ма који начин јунаци... Искреност великог човека такве је врсте, да он о њој не може говорити, он ннје свестан ње... ја бнх пре казао да његова искреност не зависп од њега: он не може а да не буде пскрен. Велика ствар живота велика је за њега. Он може бегати куд год хоће, он се не може нзвућп од страховпте прнсутности те стварности. Његов је дух тако створен; он је пре свега по томе велики. Ја желнм да то сматрате као моју основну дефнницнју великог човека“ (стр. 61, 2). Великељуде сматра Карлајл, ирема своме општем гледишту на свет, као изасланике самог Божанства. Велпкп човек но њему је „посланик, послап од безгранпчног неиознатог с вестима за нас. Мп га можемо зватп песник, пророк, Бог; — алн ма како бнло, мн сви осећамо да су његове речн као речп никојег другог