Delo

78 Д Е Л 0 човека. Долазећи непосредио нз унуштрашње суштине стварн, он живи и мора да живи у свакидашњој заједници сњом “(стр. 62), То је у главним цртама општа теорија Карлајлова о великнм људима. На основу њеном он посматра велике људе, њихов рад п њихов утпцај на људе у шест типичнпх примера. Велики човек као Бог (Один), велнки човек као пророк (Мухамед), великн човек као песник (Данте, Шекспир), велики човек као свештеннк (Лутер, Кнокс), велпки човек као књижевннк (Џонсон, Русо, Бернс) и на послетку велики човек као краљ (Кромвел, Наполеон), то су по Карлајлу шест могућних типова велнког човека. Прва два типа у сснови су једно, и Один и Мухамед пророци су, само с том разликом, што је Один живео у много ранпје доба, када се пророк сматрао непосредно као Бог. У данашње доба, вели Карлајл, та два типа великог човека нису више могући, јер ннко не верује више да је неко баш непосредни и нарочити изасланик Божији а још мање да је сам Бог. У модерна времена место пророка имамо песннка н књижевника, док је краљ тнн великог човека којн је увек могућ и увек потребан. Свакоме ће пасти у очи, да у овом Карлајловом набрајању тинова великих људи нема двојице, који су можда баш најважнији, нема велнког човека као философа и великог човека као научника. Јер Платон и Аристотело, Лајбниц и Њутон без сумње су исто тако велики људи као Мухамед и Џонсон, Лутер и Наполеон. Ко иначе не познаје Карлајла могао бп помнслнти, да је он само случајно пзоставио те тнпове великих људи. Према философском гледпшту на свет, које је Карлај изнео у своме главноме делу „8аг1ог Ке8аг(и8“ (183-4), он сматра дајеу опште апстрактно мишлење као и сазнање разумом у опште једна нижа форма људске духовне делатностп. Фантазија или вера по њему је главна форма нашег сазнања, она је око које гледа на ствари, докјеразум само прозор, кроз који фантазија гледа. Стога перноде исторпјског напретка нису оне у којима влада разум и рефлексија већ оне у којима владају вера и фантазнја. Кад се то има на уму онда није чудо, што међу Карлајловнм преставницима великнх људи нема баш онпх који су не само несумњиво преставнпцп великнх људн него су у стварп и најважннји тинови великих људн. Пстпна да Карлајл говорећи о књижевнику као великом човеку говори на многпм местнма тако као да би тај тнн у нсто доба садржавао у себп п фило-