Delo

0 ХЕРОЈПМА 79 зофа и научника, али већ по примерима које наводи, види се, да он у ствари мисли само на књижевнике у ужем смислу и на практичне мислиоце (Бернс и Цонсон с једне и Русо с друге стране). Међутим далеко од тога да су фантазија и вера прво■битни инструменат нашег сазнања, оне нису у сваком случају ни прости помоћници разума, који је једини првобитни инструменат, прави божански инструменат нашег сазнања. Разум је око, а не фантазија, фантазија није чак ни прозор кроз који разум посматра ствари, па и кад је она такав прозор, онда је она само мутан и слабо провидан прозор. Разуме се да се за преставнике разума и рефлексије не смеју узети површни француски мислиоци XVIII века, као што то Карлајл чини, који своју у многоме оправдану мржњу противу тенденција тога века преноси и на сам разум. Ако тражимо преставнике разума, онда их морамо тражити у великим апстрактннм мислиоцима као што су Платон, Аристотело са Лајбницом и у великим научницима као што су Њутон, Коперник итд. Разуме се да великог научннка као типичног преставника велнких љнди не можемо тражити на свима пољима научног испитивања: на пољу минералогије, лингвистике, географије, нумизматике итд. ми га нећемо тражити, јер по самој природи предмета испитивања ових наука, велпки човек не може у њима показати своје епособности. Међутнм на пољу физике, математике, бнологије итд. њега има, и он се ту јавља у свој џиновској величини својој. А највеће и најплодније поље где се велики човек као преставник разума јавити може то је домен апстрактне метафизике и није нпкакво чудо што су људн који несумњнво ирестављају иајвише врхове људске ннтелпгенцнје. један Платон, један Аристотело, Лајбниц и др. били апстрактнп метафизичари. Међутим ко као Карлајл сматра да су метафпзичке теорнје „одвратни“ покушаји да се оно што је непзмерно нзмерн т. ј. сазна људскнм разумом, тај ће превндетп н нотценитп баш оие велике људе, који ирестављају врхунац људске културе и који су у правом смпслу учитељи човечанства. Платон п Аристотело внше су учннилн за човечанство него свн велики ратннцн скуиа, него Данте п Шекспир, па ма колнко пначе да ценимо вредност овпх домен велнких људн. Осим ове опште замерке, која се пма учпннтн Карлајловој класнфикацнји хероја, н његове одредбе значаја н односа иоје-