Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 87 Ну и у самом његовом гласу огледало се узбуђење... Прође мало по соби гледећи у њу; најзад .је опет пољуби у чело па рече: — Људи обично желе спна, али тп иазн да буде кћи. Даћемо јој име Литка. Ипак обоје нису могли дуго заспати те ноћн, и ето зашто је Завиловски видео осветљене прозоре у њнх. трет;а ^гбига I На недељу дана доцније кад је нагађање постало суштом истнном, Полањецки јави за ту новпну Бигјеловима. Госпођа Бигјелова дотрча још истога дана Марини; која се наплака од радости у наручју ове добре жене. — Чини ми се — рече — да ће ме сад Стах впше волетн? — Како то више? — упита је г-ђа Бнгјелова. — Хтела сам рећи: још више! — одговорн Марпна. — А у .осталом, знаш, менп никад нпје доста. — А ја би се с њим лепо разрачунала, кад не би било доста! — рече г-ђа Бигјелова. У том се сузе осушише на умиљату лнцу г-ђе Полањецке и остаде само осмех. Мало за тим она скрсти руке на молитву, па рече: - Ах, Боже, само кад би била кћн, јер он волн да буде кћн! — А шта бп ти волела. — Ја би волела, само немој то да кажеш њему: волела би сина; али нека буде кћн! Мало за тим замисли се па заппта: — Ту ннко не може да наредп, је ли? Пе може — одговори Бигјелова госпођа смејући се. оа то још нпсу нашли начпн. Бигјел опет казао је ту новост свакоме, на кога је наншао. У бнроу пред самим Полањецкпм рече сасвнм свечано: - Дакле, господо, пзгледа да ће се наша радња увећатн за још једног ортака.