Delo

СТОЈЛН МУТИКАША 91 остави и'тефтере и све, па, кроз отвореи нрозор, нскочи напоље. Ла његово мјесто Стојановци силом посадише Перу. II одмах се морало у записник завестп, да „газда Радовану не смије бити драго“... Ју^ба како би се читава скупштина свршила и шта се све још догодило не би, да, у тој највећој гунгули, не пристиже Стојан. Он стаде на врата, озбиљан п достојанствен, некако презриво погледа у гомилу, и назва једно гласно добро јутро. Опазивши га, све његове присталице застадоше. Наклонише му се сви, размакнуше се и, са неким страхопоштовањем пропустише га наирцјед. — Шта ће сад бити? — шапатом се заппташе неки, гледајући га као чудо какво. Стојан стаде поред зеленога стола, а леђа окрену газдн Радовану. — Браћо моја, ја сам дош‘о само због једне ситнице, рече, па одахну мало, да види: хоће ли му који шта приговорити? — Браћо моја, — поче опет, пошто су ћутали сви, молим вас, да ме мало саслушате, па ћу одма отићн... II ја знам, а и ви знате, колико је наша школа сиромашна и како не може љуцки илаћат’ учитеље. А мене боли срце, браћо, за нашом школом... — Онако ти Бог помог о! — упаде неки од Радовановаца, еасвим отрага, и поче кашљати. Боли мене срце, — настави мало јаче, не бунећи се ни мало, — па сам рад, да то и дјелом покажем. II стога сам дош'о, браћо, да вам кажем, да двије куће, које су прнје биле покојнога Радана Глишића, а које сам купио на суду, поклањам нашој школи. Хоћу само да ми се пме убиљежи у записницима и да се каже, да куће вриједе тридесет хиљада гроша, па да ми се име међу браћом и потље смрти спомиње. Друго нећу ништа. Изговоривши ово, Стојан застаде, подиже главу и погледа по скупштинарима. Сви су стајалн као статуе какве. Нијемп* укочени, зачуђенп, гледали су га некако сумњнво, блесасто, тупо. Ннко да се макне, да проговори штогод. Чак и онај касапин опустпо руке, наслонио се на зид и занијемио. Стојан се ослони Леђима о сто и осмјехну се. — Примате ли, браћо? — запита. ш