Delo

ПУТ ЗД САН-СТЕФДНО1 — А. И. НЕЛИДОВ •28. Децембра, 187 7. г. стиже вест у Ловчу, да Турци траже мир. Велики Кнез, врховни командант и његов ђенерал-штаб, беху стигли у очи тога дана из Богота, где се налазаше врховна команда од половине Октобра, и решише: да ђенерал Радецки одсудно нападне Турке, који су били на кланцу Шипка; ђенерал Скобељев са кнезом Свјатополк-Мирским требали су, пре свега, да заобиђу турске позиције; а Велики Кнез хтео је да и он буде на театру операција, како би могао, пошто Шипка буде заузета, да да нужних заповести за продужавање непри.јатељстава. Тога дана по ручку, који је обично бивао код врховнога команданта, цео ђенерал-штаб стајаше у авлији пред кућом у којој је становала Његова Светлост. Сви очекиваху узнемирено вести са Шнпке, где су се, као што смо знали, тукли одлучно од ране зоре. У томе тренутку прође поред нас нагло управнпк телеграфа, ђенерал Стал фон Холстајн, и уђе код Великога Кнеза. Сви потрчаше за њиме, питајући га о вестима, које је 1 У тревутку, када Хришћани из МаћедоЕпје улазе у еру мира п сигурности, н када европска жандармерпја, наметпута Портп од Русије п Аустрије, почиње функцпоннсатп, чини нам се да је од највећега пнтереса да донесемо пеколпко успомена, које је узвишени амбасадор Русије у Француској, г. Нелидов. — ондашњн саветник и отправнпк послова Руснје у Иариграду, а затим шеф дипломатске канцеларпје Великога Кнеза п врховнога команданта руске во.јеке у рату 1877.—1878. г., — пзвадио пз књиге својпх бележака п штампао прво на руском у Историском Прегледу, поводом двадесетпетогодпшњпце од оелобођења Бугарске. — Примедба уреднпштва Кеуие <1е Раг18, Л» 4 од 15. фебруара, 1904. г. Прев.