Delo

ПУТ ;јЛ Г АН-СТЕфАНО 103 — На протпв, одговори В. Кнез, у томе .је спас Турске. То је .једини услов да положимо наше 'прдјатељске одношаје на сдћидну Т»снову. . '— Али, ми смо већ са свпм рујниранп, уплете се Намнкпаша^Л ви нам још тражите ратну накнаду у новцу. Наши су пзво^н исцрпени. Где ћемо узети новац да вама платимо? ' ТГриметисмо му, да би се могли наћн другн елементп накнаде ако не бн био то новац, као, на прпмер, уступање тернторија. Код другпх турских покушаја да уђу у дискуспју и да нас склоне да будемо милостпвнји, а нарочито да добију одмах прекидање ратних операција, одговорено им је категорнчки: да су изнети условп нама послати и наређени пз Петрограда, и према томе ми их не можемо променити, ни ублажитн. Тек кад их буду усвојили, наредпће се наншм трупама да прекпну непријатељства. — Решите се што пре, саветоваше нм В. Кнез. Свакн дан што протече, мења наше међусобне односе на вашу штету, и та ће се равнодушност манифес-товатн при утврђнвању демаркационе линије међу обема војскама. Ако покушате да одуговлачнте нреговоре, бићу принуђен да тражим нове инструкције нз Петрограда. Вероватно .је, да ће нови услови, којп ће ми се послати, бити .још тежи од ових, што вам их данас подносим. Учинићете услугу Султану, ако се одмах решите и ако имате пуна пуномоћства. 'Бенерал Непокоичнцки и ја, говорили смо у истом смислу. Турци се не могаху решитн. После ове седнице, која је трајала више од једног сата, дали смо им, као шго смо се били сагласили ранпје, двадесет и четири сата на размпшљање. Али смо пм, у нсто време, унапред ставпли до знања, да у случају да нам њихове одлуке не буду пзгледале да се могу усвојити, преговорн ће битн прекннути и главни штаб помакнут у напред, ближе Једрену. На неколнко сатп после одласка турских делегата, врховнн командант, пошто је дознао да је ђенерал Струков већ заузео Једрене, поверн г. Мокефу у мисију да саопшти Турцима ову мало утешну вест, што је требало, како изгледаше, да нх учнни прилагодљивијим. Заузимање Једрена нзвршено је на сам захтев становннштва, пошто су варош напустиле власти и турске трупе, којима .је био шеф Ђемил-паша, син Намик-паше. Видећи да се руска авангарда приблнжује, н пред којом беже п војска н становннштво, а поимајући излишиост