Delo

фРЕГАТЛ ПАЛАДА 119 да ли ће узети Јапан, или не, он се и даље осмехује, показује свој кЈ^вцр на уснама-и хихика и пред губернатором и пред нама. Шта да им чиннмо? Пустити их, не смемо, а не пустпти — дшје мудро. Они ће ударнти у лукавство и рећи: појели смо с^е с$иње у Нагасаки, још мало па ће нестати свеже провиапје; продају нам једну патку за талпр, мислећи да нам тнме досаде. Како да поступнмо? Хоћемо ли с внсока, као пређе, или — како траже време и прнлике? Они су у недоумици, пробају п једпо и друго. Виде, да их њихова затвореност п повученост, у којој су тражнли себн спаса, ни.је ничему научнла, већ само обуставила њнхов раст. Та система државног живота као школска ннтрига, у тренутку пада кад се појави учитељ. Они су усамљени, без потпоре; њима не остаје нпшта друго, него да ударе у сузе и да кажу: „ми смо погрешилн, као деца“! и као деца да се предају под надзор и старање старнјпма. А ко ће бити тај старији? Ту су лукави, али вредни Америчани, ту су Руси. Руски штик, п ако још мнран, те као гост не вређа, ипак се заблистао у зрацима јапанскога сунца, п на јапанској обали већ је одјекнуло напред! А\лб аи Јарои! Ако не нама, онда Америчанима, ако лн не Америчанпма, онда онима којн за њима нду, — у скоро ће бити додељено да опет улију у жиле Јапана те здраве сокове, које је он самоубилачки испустио, заједно са својом крвљу, н остарео у немоћи н мраку жалоснога детињства својега. Поменуо сам неколико пута о разрезнвању трбуха. Сад је тај обичај, чини мп се, ређи. По нашем доласку, кад се влада увернла, да ће и она сама, а не само поданици, моратн да измени много штошта у земљи, — ово парање трбуха биће све ређе. А сад да наведем шта вели о томе обичају мој научни извор, из којега сам навео неколпко места у почетку овога писма. „Којим се начином исто отправља, и како се себи утроба пори? Овпм: искупљају своје роднтеље н с њима пду у пагоде, на сред пагоде простиру ћплиме, на исте седају и падају, при опроштају једу иждивително н сладко, а пију много. П кад се већ пир оконча, она.ј, који треба да умре, устаје н разрезује се унакрст, тако да сва внутрењаја на поље исходи. Храбрији пак по таковом дјејству, и грло себн пререзу.ју. Мислим, да разних образаца, како ваља себн чрево распорити, међ.у њима више до петдесет восходи"... (Наставпће се)