Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕБУНАРОДНОМ ПРАВУ С 0ЕЗКР0М НА ТУРСКУ (НАСТЛВЛК) Ратоборног цара наследио је умерени и мнрољубиви Александар II. Жељан да спасе земљу из опасности у коју је навео његов претходпик, пристао је радо на предлог Аустрије, која се иа основу свог неутралног држања за време рата, поиуди да посредује међу ратним странама. Готовост, којом је цар прпхватио учињене му предлоге мира, побудила је сумњу код савезника о његовој искрености. Алн у ствари његов је пристанак оио нужна последнца околности, с тога је остајало да се сиоразумеју само о месту где ће преговори бити вођени. Престоница Француске била је једногласно од свпх заингересованнх прпмљена за ту цељ п 25. фебруара 1856. године конгрес јо држао нрву своју седннцу у мпнистарству пностраннх дела под нредседништвом грофа Валевског. На њему су ирнсуствовали сем изасланика пет сила потппсннца лондонског протокола од 1841. п пуномоћницп Турске п Сардпнпје, због учешћа овеу рату. седницама, држаним од 25. фебруара до 81. марта, дошло се до закључака који су формулисани у тако званом нарнском уговору од нсте године. Између 34 члана којп <‘\ иотиисали дотични уговор били су и Али и Мехмед Џемил, портинн новереннци. Овим настаје нов обрт у односима међу «‘вроиским државама, н Турска нрвн иут узима учешће у зборовпмау којима се нмају решаватп нптања од евронскога интереса. II а ј) пскп конгр ес. — Парискнм конгресом је освештана И"Ва ера \ односима међународнога значаја. У њему је за први