Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 121 пут допуштено Турекој, која је дотле иа верских разлога била искључена, да узме учешћа у акту од тако великог значаја. Не само „то но њим је још нредвиђено н то да ће она у будуће, као члаи евроискога концерга уживати све благодети скопча^е^.^ тим по јавном европском праву. Затим по истом члану тог уговора „Њихова се величанства обвезују, да сваки са своје стране поштује независност и интегритет отоманскога царства, гарантују стриктно одржавање те обвезе, и да ће сходно томе смадрати свакп чнн којим би се она вређала као питање од општега ингереса.“ Дакле, по овоме све што би се у будуће односило на Турску, имало би да се решп по заједничком нахођењу свпх потписника уговора. Потписници констатују впсоку вредност саопштеног им фермана, којим је Порта својевољно давала извесна права својим поданицима и побољшавала стање свију њих без разлнке вере и народности. Алинеом другом § 9. они се одрнчу у сваком случају да се мешају било колективно било поједпнце у односе Турске са њеним поданнцима, у унутрашњу адмпнистрацију њена царства. Нптање о затварању дарданелског мореуза било је ревидирано и регулисано заједничким пристанком. Црно Море проглашено је, на штету Русије, за неутрално. Правила бечког копгреса о нловпдби река које пролазе кроз више или деле две или више државе примењена су н на Дунав и његова ушћа, Бесарабију одузеше од Русије и придружише је подунавскпм кнежевинама, ко.јима су сачувана сва права и пмунитетп које су оне дотле уживале и огарантована су пста од нотписника уговора под портиним сизеренством. „Висока Порта — каже 23. члан тога уговора — обвезује се да остави реченим кнежевинама независну и народну адмпнпстрацију, као и потпуну слободу вере, законодавства, трговине и пловидбе". Било им је допуштено да одржавају народну војску ради одржања унутрашње безбедности н одбране границе. Такође су за Србију сва права и иривилегије, које је она била добила разним царским ферманнма стављена под гаранцију сила уговорница. Ос-игурана јој је била самостална админпстрацнја и отклоњена свака оружана иптервенција. „Кнежевина Србија — каже члан 28. — остаће и даље под сизеренитетом Високе Иорте сагласнб ферманима којн јој утврђују њена права и имунитете, која ће у будуће стајати под колективном гаран-